Дан словенске писмености и културе – Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Уобичајен

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма – глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига.
Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела, поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

Извор: Ћирилица

Литерарни и ликовни конкурс „Радионица баснописаца“

Уобичајен

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ расписује ликовни и литерарни конкурс „Радионица баснописаца“ за ученике трећег и четвртог разреда основне школе

Литерарни конкурс „Радионицa баснописаца“ се ове године расписује по дванаести пут. Због пандемије COVID 19, ванредног стања које је било проглашено у Републици Србији и препорука епидемиолога, Задужбина „Доситеј Обрадовић“ понавља позив за учешће на конкурсу уз одређене измене – ученици и њихови учитељи ће ове године на конкурс слати само појединачне радове у следећим категоријама – Најбољи појединачни литерарни рад, Најбољи појединачни ликовни рад, Најбољи текст и илустрација – појединачни рад.

Пошаљите до три најбоље написане и/или насликане басне

Задужбини „Доситеј Обрадовић“! Свака басна може да има само текст, само илустрацију, или обоје. Развијајмо и на овај начин креативност, дружење кроз стваралачку игру, учење на

Доситејевим поукама и порукама које говоре о животу, лепоти, хуманости и разумевању, о поштовању различитости.

По пријему радова, жири састављен од познатих уметника одабраће најбоље радове који ће бити награђени. Одлука жирија, као и термин уручења награда, биће објављен на сајту Задужбине „Доситеј Обрадовић“. Место и време уручења награде зависиће од епидемиолошке ситуације.

Обавезно доставити: име и презиме ученика, име и презиме учитеља, назив школе, место и контакт телефон. По могућности, уз писане, слати радове и у електронској форми.

Рок за пријем радова је 20. јун 2020. године, а резултати конкурса ће бити објављени до краја јуна.

Радове слати на адресу: Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Краља Милана 2, објекат „Ц“, II спрат, са напоменом „За конкурс Радионица баснописаца“.

Телефон за информације: 011/3282-240, 011/3282-254; info@dositejeva-zaduzbina.rs Контакт особе: Марија Вучетић и Вероника Станић

Извор: Задужбина Доситеј Обрадовић

Такмичење за најбољу дечју карикатуру „Мали Пјер“

Уобичајен

Информишемо организаторе општинских и окружних нивоа Такмичења за најбољу дечју карикатуру „Мали Пјер“ да је нови рок за достављање радова за републичку селекцију 5. јун. Радове са записником можете послати на адресу: Пријатељи деце Србије, Немањина 4, 11000 Београд.

Пријатељи деце Србије ће, поштујући све мере превенције везане за пандемију Covid 19, а у жељи да не зауставимо „Мали Пјер“ у овој години, реализовати републичко жирирање и online изложбу.

„Мали Пјер“ се налази у Календару такмичења и смотри Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Извор: Пријатељи деце Србије

Дан угрожених врста – Теа Митић 3/3

Уобичајен

Дан угрожених врста представља прилику да што више научимо о значају заштите свих живих организама на планети и о начинима да применимо ту заштиту свакодневно. Када је једна биљна или животињска врста проглашена угроженом, то је аларм да је на свету остао веома мали број примерака таквог јединственог облика живота, који када једном нестане, нестаје заувек.

На дан угрожених врста, Међународна унија за заштиту природе (IUCN) објављује податак да изумирање прети преко 31.000 врста. То је 27 % свих процењених врста које се налазе на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе.

До сада је анализирана угроженост 116.177 врста, а циљ Међународне уније за заштиту природе је да до краја 2020. године достигну број од 160.000 врста на Црвеној листи.

Дан угрожених врста је прилика да што више научимо о значају заштите свих живих бића на нашој планети.
Теа Митић из одељења III/3 ООШ „Владислав Рибникар“ је овако одговорила на истраживачки задатак о Заштити угрожених биљака и живoтиња из предмета Чувари природе.

Послала наставница Сабина Гицић.

Лектире по разредима

Уобичајен

На сајту Лектире.рс пронашла сам списак лектира по разредима, са анализама. Веома користан сајт за све ученике. Погледајте.

Списак лектира за основну школу (нижи разреди)

1. разред основне школе
2. разред основне школе
3. разред основне школе
4. разред основне школе

Списак лектира за основну школу (виши разреди)

5. разред основне школе
6. разред основне школе
7. разред основне школе
8. разред основне школе

Списак лектира за средњу школу

1. разред средње школе
2. разред средње школе
3. разред средње школе
4. разред средње школе

Списак анализираних песама

Песме
Народне песме

Извор: Од књиге до душе

Литерарни конкурс „Роман по твојој мери“

Уобичајен

Да ли овај роман мора да има тужан крај?
Драги школарци, имате прилику да искористите своје литерарне таленте и осмислите другачији крај романа „Дечаци Павлове улице” Ференца Молнара.
Ференц Молнар је један од најзначајнијих мађарских писаца. Живео је од 1878. до 1952. године. Изузетну популарност стекао је због романа „Дечаци Павлове улице”, који је написао 1907. године. Роман је најпре објављен у новинама, у наставцима. За кратко време је причом о пријатељству и пожртвованости освојио читалачку публику не само у Мађарској, већ и широм света.

Радови ученика треба да садрже измењен крај романа који је ауторско дело ученика. Ученици сами могу одлучити у којој фази развоја радње ће променити њен ток, и на тај начин креирати потпуно нови, измаштани свет дечје дружине.

На конкурсу могу учествовати сви ученици од 5. до 8. разреда основне школе.
Радове треба послати до 1. октобра 2020. године на следећу  имејл-адресу: konkurs@bigzskolstvo.rs

Победнике очекују вредне награде:
1. Курс креативног писања;
2. Комплет лектире;
3. Школски речник књижевних термина.

СРЕЋНО!