Летњи број магазина за промоцију дечјег стваралаштва „Табла“

Уобичајен

На насловној страни летњег броја магазина за промоцију дечјег стваралаштва „Табла“ је наш Лука Баровић (7/6). Кликните на насловну страну да прелистате магазин.

Бесплатна представа „Чаробна бајка“ у Академији 28 у оквиру Табла Феста

Уобичајен

Ученици 1/2, 1/4, 1/6, 3/2, 3/4 и 3/6 уживали су 25. маја 2017. године у представи Чаробна бајка у Академији 28, поклон Нишког креативног студија београдским основцима у оквиру Табла Феста.
Ученике су водиле учитељице: Будимка Димитријевић, Сузана Станковић, Мери Драженовић Колунџија, Јелица Васиљевић, Тамара Митровић и Рамона Ручнов.

Хвала, Табла!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Дечја сцена Академије 28

Лука Баровић победник Невеновог фестивала

Уобичајен

Лука Баровић, ученик 7/6 одељења победник је овогодишњег Невеновог фестивала деце песника, који је ове године по 29. пут одржан у Савином Селу. Током два дана културних дешавања за време трајања овог фестивала, у Основној школи “Бранко Радичевић” песмама се представило 16 младих песника. Стручни жири издвојио их је из више од пет стотина радова пристиглих из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
За престижну награду борила су се деца из Никшића, Крагујевца, Бијељине, Вуковара, Белог Потока, Бранковине, Јагодине, Силбаша, Врбаса и Савиног Села.

Једногласном одлуком за победника фестивала изабран је наш Лука Баровић 7/6, за поетски рад „У жаргону“.
Фестивал је био праћен богатим уметничким и забавним програмом, а организована је и изложба слика ликовне колоније „Триангл“. Током финала промовисана је и збирка песама и лирске прозе „Детињство обојено речима“ са стотину најуспешнијих радова са овогодишњег конкурса. Завршницу манифестације отворили су Милан Глушац и Миљана Штулић, председник и заменица председника општине Врбас, а присуствовали су и Марјана Мараш, председница Скупштине општине, и Даница Парошки, помоћница председника за образовање.

Честитамо, Лука и поносимо се тобом!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић и Око нас

Радио телевизија Војводине о Фестивалу

У жаргону

Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Извор: Око нас

Шантићево перо 2017.

Уобичајен

На 11. међународном књижевном конкурсу „Шантићево перо 2017“ који је поводом традиционалне манифестације Шантићеви дани расписала Основна школа „Aлекса Шантић“ у Калуђерици, наш Лука Баровић 7/6 освојио је другу награду у категорији поезије за средњи узраст за песму „У жаргону“ и трећу награду у категорији прозе за причу „Наговештај“. Теме конкурса су биле „Да сам ја неко“ за прозу и „Постојим да волим“ за поезију.

У понедељак,  22. маја 2017. године тачно у подне у ОШ „Aлекса Шантић“ у Калуђерици почела је јубиларна прослава деценије Фестивала Шантићеви дани који се од 2007. године одржава у овој школи, на предлог директора школе, г. Радивоја Миљића, према ауторском пројекту професорке српског језика Душице М. Филиповић, а у спомен на великог српског песника Алексу Шантића и његову вечну поезију.

Фестивал је, у неку руку, био омаж недавно преминулом књижевнику Раши Попову који је 21. маја 2007. отворио Прве Шантићеве дане, оплeменио их, дао им полет, стваралачко надахнуће и слободу. Фестивал је окупио и значајне српске књижевнике као што су: Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Мошо Одаловић, Урош Петровић, Тоде Николетић, Бојан Љубеновић, Мирослав Кокошар.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић

Коначни резулатати

У жаргону
Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

Извор: ОШ „Алекса Шантић“

Дан словенске писмености и културе – Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија

Уобичајен

Данас је Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, Грка из Солуна, оснивача словенске књижевности и твораца првог словенског писма – глагољице. То писмо су створили прилагођавањем грчке азбуке словенским гласовним потребама на које су превели више црквених књига.
Ширење писмености код Срба тесно је повезано са ширењем хришћанства. Све је почело 862. године, на захтев великоморавског кнеза Растислава, који је од византијског цара Михаила тражио учитеље који ће да проповедају на народном језику. Идеални за тај посао били су учени философ Константин и његов брат, игумaн Методије, родом из Солуна, у чијој је околини живело мноштво Словена. Браћа су знала њихов језик. Званично, Словени до тада нису имали писмо, па су Солунска браћа саставила азбуку (глагољицу), помоћу које су превела јеванђеља на словенски језик. Са тим преводима кренули су у моравскопанонску мисију – просветитељско дело међу словенским народима. Са књигама које је тамошњи народ разумео, проповед хришћанства ишла је много лакше. Преводили су и друге богослужбене књиге, и служили су литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике. Тако су многи (моравски и панонски) Словени примили православну веру. Константин се замонашио и добио име Ћирило (Кирило). Солунска браћа су имала проблема са немачким, латинским свештенством, и већ ту је почела борба за превласт између римoкатоличанства и византијског православља. Били су и прогањани, а њихови ученици су наставили њихово дело, али у земљама Јужних Словена – у Бугарској и на Охриду. Најпознатији међу ученицима су свети Климент и Наум. Они су саставили друго, једноставније писмо – ћирилицу и назвали је према светом Ћирилу. Тако су словенска писменост, а са њом и хришћанска вера, делом са севера, из Паноније, а делом са југа, са Охрида, стигле и у Србију. Многи Срби, а најпре владари и властела, поверовали су у Христа и примили хришћанску веру. Тадашњи догађаји се сматрају крштењем Србије.
Код Руса, Украјинаца, Бугара, Македонаца, Словака и Чеха дан светих Ћирила и Методија је културни Дан словенске писмености и културе. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

Извор: Ћирилица

Међународни СТРИП–КАИШ КОНКУРС 2017.

Уобичајен

Дечји култруни центар Београд расписује Међународни СТРИП – КАИШ КОНКУРС 2017.
На конкурсу могу учествовати појединци, школе, дечји ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне дечје установе и асоцијације из целог света
Право учешћа имају деца и млади од 5 до 19 година.
Избор теме је слободан.
Техника рада је потпуно слободана
Потребно је испунити форму стрипа – каиша.
Радови не смеју бити опремљени, нити урамљени.
Формат радова је слободан.
Индивидуални учесници могу да пошаљу до три рада у различитим ликовним техникама, а установе и асоцијације до 30 радова различитих аутора.
Радови морају бити оригинални и рађени самостално, настали у 2016. или 2017. години.
Приспели радови се неће враћати.
Рок за приспеће радова је 16. октобар 2017. године.
Радове слати на адресу:
Дечји културни центар Београд, Таковска 8, 11 000 Београд, Србија

Стручни жири ће одабрати радове за излагање и доделити награде у појединачној и групној конкуренцији, у три старосне категорије.
Жири ће доделити и већи број похвала.
Биће додељена посебна признања ликовним педагозима за иновативне методичке приступе у неговању и развијању дечјег ликовног стваралаштва, као и у неговању стрип стваралаштва.
Потребно је на полеђини сваког послатог рада читко попунити и залепити ФОРМУЛАР.
Изложба и богат пратећи програм биће реализовани у новембру 2017.
За сва питања и информације:
Лидија Сеничар, уредник ликовних програма
Тел: 011 3237360 060 167 33 45
E-mail: lidija.senicar@dkcb.rs

Извор: Дечји културни центар

Фестивал шоњавка – Журка Дуго путовање

Уобичајен

Фестивал шоњавка настао је по најпопуларнијем дечјем серијалу књига Дневник шоњавка (Дерета).
У недељу, 28. маја од 11 до 14 часова очекујте незаборавно дружење у Marsh Open Space, Цетињска 15, локал 23. Са децом ће се дружити аниматори, а очекују их забава, квизови, асоцијације, цртање, поклони и још много тога!
Пријава: Путем Фејсбук групе: Дневник шоњавка фан-клуб
Или на телефон 064 995 10 30
*Број места ограничен

Више о серијалима књига: Одмах пошто је објављен, 2007, Дневник шоњавка постао је најчитанија дечја књига у Америци, а већ наредне године више од 100 000 примерака штампано је само у САД. Убрзо Шоњавко постаје хит и у остатку света, а до сада је објављен у преко 50 земаља.
Овај серијал дечјих књига број је један на листама које објављују USA Today, Wall Street JournalPublishers Weekly and New York Times,
и шестоструки је добитник дечјих награда у организацији канала Nickelodeon.
Џеф Кини, аутор Шоњавка, одабран је у избору часописа Time за једног од 100 најутицајнијих људи на свету.
По књигама Дневник шоњавка снимљена су 3 филма, а четврти баш данас стиже у америчке биоскопе.
Издавачка кућа Дерета објавила је 9 наставака Дневника шоњавка, а у припреми су и остали.
Дневник шоњавка није класичан стрип, али ни књига, већ нешто између, тачно по мери данашњег детета. Брз, динамичан и духовит, Дневник шоњавка садржи пуно илустрација и гегова, што непогрешиво привлачи пажњу деце, а савремени, интелигентни хумор, нарочито је привлачан деци у раном пубертету.
Јунак овог серијала је дечак Грег Хефли, који на свом путу одрастања наилази на многобројне препреке. Он није савршен већ обичан дечак, са уобичајеним проблемима, а због начина на који описује своје догодовштине, књига је подједнако забавна и одраслима. Грегове авантуре помогле су милионима деце да се идентификују с њим и схвате да је свако посебан на свој начин.

Извор: Дерета

Наградни ликовни конкурс „Нацртајте тролове“

Уобичајен

Добро дошли у село тролова! У најшашавије место на свету, где се пева и плеше и где најбољих колача има у изобиљу! У њему живе тролови, доброћудна створења свих облика, величина и боја. Сваког од њих красе посебни таленти и вештине, што њихово село чини чаробно лепим и јединственим.
Аутори узбуљиве приче о троловима били су веома маштовити и створили су прегршт симпатичних ликова од којих се сваки одликује на свој начин – како изгледом, тако и бројним интересовањима и талентима.
Који је ваш омиљени трол? Да ли неки од постојећих или сте замислили неког по вашем укусу?
Позивамо све љубитеље шарених јунака (посебно оне најмлађе) да нацртају свог омиљеног трола, био он постојећи или не, скенирају или фотографишу цртеж и објаве га на друштвеним мрежама Facebook, Twitter или Instagram, тагујући Evro Book и користећи хасхтаг #евротролови. Жири сачињен од редакције наше издавачке куће изабраће три најбоља цртежа и победнике наградити Евро Боок издањима.
Поред цртежа слободно напишите и име свог трола и таленат који га краси. Посебно ћемо ценити машту, креативност и колоричност, с обзиром на то да је свет тролова пун боја, слика, песме и игре. Read the rest of this entry