Дисово злаћано перо

Књижевни клуб „ДИС“ и Културни центар из Бачке Паланке расписали су ове године Конкурс за најбољу љубавну песму за награду „Дисово злаћано перо“. Након разматрања примљених песама, стручни жири је прогласио победнике у категоријама.
Прво место на конкурсу за награду „Дисово злаћано перо“ за најлепшу љубавну песму у 2. категорији (од 5. до 8. разреда основне школе) освојио је наш Лука Баровић 8/6. Лука је награђен за песму Мени је мене жао, а свечана додела награда победницима на овом конмкурсу одржана је у августу.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Победничка песма:

Мени је мене жао

Ово већ постаје превише тужно
Ја бих за тебе и живот дао
А ти за мене ни пола нокта
Мени је мене жао

Ометаш моја љубавна чула
А већ сам болно и ниско пао
Не знам како да попнем се горе
Мени је мене жао

Оваква љубав зове се „слепа”
Јер ја бих и жмурећи знао
Да те пронађем кад одеш далеко
Мени је мене жао

Можда ћу умрети од тога бола
Већ сам ти пола свог срца дао
А не можеш живети са срца пола
Мени је мене жао

Ово већ постаје очајно
Ја бих за тебе и живот дао
А можда бих дао и два живота
Само да ми не буде жао

Фотографије: Тања Баровић

——————————————————————————————————

4. Фестивал „Пролећне риме, ноте и слике“

За једну од награда на Фестивалу „Пролећне риме, ноте и слике“ конкурисали су ученици основних школа из Републике Србије, а било је и радова из Македоније и Италије.

У категорији кратке приче „Пријатељи су као звезде“ и „Најљубавнија прича“ Лука Баровић 7/6 је освојио 2. место за причу Наговештај (најљубавнија прича).

На литерарном конкурсу (поезија) старији узраст Лука је похваљен за песму Вртоглавица.  Честитамо, Лука!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

——————————————————————————————————

Табла Фест 2017

На овогодишњи конкурс Нишког креативног студија и Интернет часописа за подстицање дечјег стваралаштва „Табла“ за најбоље литерарне и ликовне радове ученика основних школа одазвало се више од 500 аутора са укупно 601 литерарним и ликовним радом.
Најбољи радови ће бити представљени на ревијалном делу фестивала дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“, који ће се одржати 27.05.2017. године у простору Дечјег центра у парку Чаир, у Нишу, а затим и у Интернет часопису за подстицање дечјег стваралаштва „Табла“.
Зборник фестивала дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“ ће изаћи у електронском облику у току летњег распуста и биће доступан свима.

На литерарном конкурсу, у категорији старијег узраста (6, 7. и 8. разреди у осмогодишњим школама, односно 7, 8. и 9. разреди у деветогодишњим школама) наш Лука Баровић 7/6 освојио је 1. место.

——————————————————————————————————

XXIX Невенов фестивал деце песника у Савином Селу

Лука Баровић, ученик 7/6 одељења победник је овогодишњег Невеновог фестивала деце песника, који је ове године по 29. пут одржан у Савином Селу. Током два дана културних дешавања за време трајања овог фестивала, у Основној школи “Бранко Радичевић” песмама се представило 16 младих песника. Стручни жири издвојио их је из више од пет стотина радова пристиглих из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
За престижну награду борила су се деца из Никшића, Крагујевца, Бијељине, Вуковара, Белог Потока, Бранковине, Јагодине, Силбаша, Врбаса и Савиног Села.

Једногласном одлуком за победника фестивала изабран је наш Лука Баровић 7/6, за поетски рад „У жаргону“.
Фестивал је био праћен богатим уметничким и забавним програмом, а организована је и изложба слика ликовне колоније „Триангл“. Током финала промовисана је и збирка песама и лирске прозе „Детињство обојено речима“ са стотину најуспешнијих радова са овогодишњег конкурса. Завршницу манифестације отворили су Милан Глушац и Миљана Штулић, председник и заменица председника општине Врбас, а присуствовали су и Марјана Мараш, председница Скупштине општине, и Даница Парошки, помоћница председника за образовање.

Честитамо, Лука и поносимо се тобом!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић и Око нас

Радио телевизија Војводине о Фестивалу

У жаргону

Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Извор: Око нас

——————————————————————————————————

11. међународни књижевни конкурс „Шантићево перо 2017“

На 11. међународном књижевном конкурсу „Шантићево перо 2017“ који је поводом традиционалне манифестације Шантићеви дани расписала Основна школа „Aлекса Шантић“ у Калуђерици, наш Лука Баровић 7/6 освојио је другу награду у категорији поезије за средњи узраст за песму „У жаргону“ и трећу награду у категорији прозе за причу „Наговештај“. Теме конкурса су биле „Да сам ја неко“ за прозу и „Постојим да волим“ за поезију.

У понедељак,  22. маја 2017. године тачно у подне у ОШ „Aлекса Шантић“ у Калуђерици почела је јубиларна прослава деценије Фестивала Шантићеви дани који се од 2007. године одржава у овој школи, на предлог директора школе, г. Радивоја Миљића, према ауторском пројекту професорке српског језика Душице М. Филиповић, а у спомен на великог српског песника Алексу Шантића и његову вечну поезију.

Фестивал је, у неку руку, био омаж недавно преминулом књижевнику Раши Попову који је 21. маја 2007. отворио Прве Шантићеве дане, оплeменио их, дао им полет, стваралачко надахнуће и слободу. Фестивал је окупио и значајне српске књижевнике као што су: Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Мошо Одаловић, Урош Петровић, Тоде Николетић, Бојан Љубеновић, Мирослав Кокошар.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић

Коначни резулатати

У жаргону
Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

Извор: ОШ „Алекса Шантић“

——————————————————————————————————

Апсолутни победник 11. међународног фестивала дјечије поезије
„Дјечије царство“ у Бањалуци

Наш Лука Баровић 7/6 проглашен је у петак, 28. априла 2017. године апсолутним победником 11. међународног фестивала дјечије поезије „Дјечије царство“ у Бањалуци и понео титулу Мали принц дјечијег царства. Браво, Лука!
На конкурс највећег фестивала поезије за децу у региону је као и претходних година стигло више од пет хиљада радова, а Фестивал су као и сваке године својим присуством увеличали и наши песници Тоде Николетић, Љубивоје Ршумовић, Предраг Бјелошевић, Мирослав Кокошар, Јово Чулић, Душан Поп-Ђурђев…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Погледајте и следеће линкове о Фестивалу и победнику:
http://www.banjaluka.com/kultura/2017/04/29/luka-barovic-princ-poezije/
http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Luka-Barovic-princ-poezije/235582.html

——————————————————————————————————

IV међународни фестивал „Краљевство бијелих рада“

Жири у саставу Радоје Фемић, књижевни критичар, председник жирија, Соња Миловановић, наставник матерњег језика у основној школи, Наташа Андрић, књижевник и професор српског језика и књижевности, Наташа Банковић, професор матерњег језика у основној школи је прегледао више од 900 радова. Радови су оцењивани оценама од 1 до 10. Након сабирања оцена сваког члана жирија, добијен је одређени број бодова на основу којег је одређен пласман и одабрани су најбољи радови ученика.

По оценама овог жирија, Лука Баровић 7/6 је освојио 2. награду (песма Мени је мене жао). Честитамо!

Мени је мене жао

Ово већ постаје превише тужно
Ја бих за тебе и живот дао
А ти за мене ни пола нокта
Мени је мене жао

Ометаш моја љубавна чула
А већ сам болно и ниско пао
Не знам како да попнем се горе
Мени је мене жао

Оваква љубав зове се „слепа“
Јер ја бих и жмурећи знао
Да те пронађем кад одеш далеко
Мени је мене жао

Можда ћу умрети од тог бола
Већ сам ти пола свог срца дао
А не можеш живети са срца пола
Мени је мене жао

Ово већ постаје очајно
Ја бих за тебе и живот дао
А можда бих дао и два живота
Само да ми не буде жао

Резултате у категорији до 5. разреда можете погледати ОВДЕ
Резултате у категорији од 6. до 9. разреда можете погледати ОВДЕ

Извор: Краљевство бијелих рада

——————————————————————————————————

Књижевно вече Луке Баровића у Књижевном клубу „Мала птица“

Несвакидашње књижевно вече одржано је синоћ у Библиотеци „Мома Димић“ у организацији Књижевног клуба „Мала птица“. По први пут за четири године рада Књижевног клуба самостално књижевно вече је било посвећено личности и делу дечака – Луке Баровића, ученика седмог разреда Oсновне школе ,,Владислав Рибникар“ у Београду. Разлог за наступ овог младог уметника је престижна награда,“Миријевски Орфеј“, која је по први пут додељена за најбољи ученички рад ђака основне школе који су прошле године учествовали на песничком фестивалу,“Вечити несмирајник“ и своје радове презентовали на манифестацији, „Момини дани“. Награђени учесник је наградом стекао право на самостално књижевно вече у Малој птици, на прилог у часопису ,“Мала птица“ као и на прилог од десет песама које улазе Зборник следећег фестивала.
Луку Баровића је на књижевној вечери подржала његова основна школа, те је о њему као ученику и уметнику од најранијег доба прво говорила његова учитељица Јелица Васиљевић, потом његова професорка српског језика Сања Терић, а вече је увеличала својим присуством и словом о Луки и његова директорка школе Снежана Кнежевић.
О Луки је говорио и велики дечији песник Тоде Николетић, будући да је појава овако вредне и квалитетне поезије какву Лука пише изузетно ретка појава у овом узрасту.
Његове стихове су казивали глумци: Владан Савић, Ана Здравковић и Радомир Николић. Учешће су узели и песник за децу Мирослав Кокошар, као и композитор Радослав Грајић.
Посебно задавољство је изазвало присуство већег броја ученика седмог и осмог разреда основне школе, „Деспот Стефан Лазаревић“ који су дошли са својом наставницом да присуствују овој вечери.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ово је песма коју је песник Тоде Николетић посветио Луки.

Чаробне руке
Баровић Луке

1
Могу да створе
Шта год пожеле.
У њима има
Без имало муке,
Дара Питагоре
И Хамваш Беле.

2
У њима има
Млека и меда
За све који
Га искрено воле.
Талентован је
На Архимеда
И зато, брате,
Капа му доле.

3
Из њих ће изаћи
Сто једна тајна
И ко зна још
Каквих открића,
Иде стопама
Рубенштајна
Уз помоћ својих
Вештих прстића.

4
Створен од дара
И нежне приче
У неко меко
Предвечерје.
Рођен да ствара
И славу стиче,
јер читав космос
За њега смер је.

5
У песми спава
У песми живи
И тражи срж
У самој сржи.
Паметна глава
Свак му се диви,
Јер момак ипак
До себе држи.

6
Згодан на тату
А леп на маму,
Немиран на
Млађег брата.
Осмехом скида
Са лица таму
И претвара је
У море од злата.

7
И још хиљаду
Чудеса има
О нашем сјајном
Песнику Луки.
За сада нек пише
И славу прима.
Ал` успут нек неку
Цурицу цуки.

Тоде Николетић

Извор: Књижевни клуб „Мала птица“
Фотографије: Тања Баровић

——————————————————————————————————

13. међународни фестивал дечјег стваралаштва „ВодаВода Креативна чаролија“

Стручни жири у саставу:
др Зорана Опачић, професор на Учитељском факултету у Београду
Маја Радоман Цветићанин, професор српског језика
Градимир Стојковић, писац
Душан Благојевић, професор српског језика
је 10. априла 2017. године донео одлуку да одабере и похвали 130 најуспешнијих учесника чији ће радови бити изложени током 13. међународног фестивала дечјег стваралаштва „ВодаВода Креативна чаролија“, 26. и 27. маја 2017. у Бањи Врујци.
Стручни жири ће 26. маја 2017. одабрати најбоље и прогласити апсолутне победнике овогодишњег литерарног конкурса.
Додела награда и диплома обавиће се истог дана, 26. маја 2017. у 20 часова у Бањи Врујци (организатор не преузима обавезу слања диплома и награда ученицима и школама који не буду имали своје представнике на Фестивалу).
Међу похваљенима који ће у пратњи својих ментора учествовати на Фестивалу је и Лука Баровић 7/6 (старија категорија – поезија).

——————————————————————————————————

 Пети фестивал поезије београдских основаца
„Мали победник“

Финале Петог фестивала поезије београдских основаца „Мали победник“ одржано је у четвртак, 30. марта 2017. године у Центру за културу и образовање Раковица.
Прво место у категорији старијих финалиста освојио је Лука Баровић 7/6 (песма У жаргону). Лукине песме су објављене у Зборнику Фестивала, а учествовује и на Међународном фестивалу „Дјечије царство“ у Бањалуци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У жаргону

Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Буђење

Ретка је то појава
Осећање узбуђења
Обузме те на секунду
А онда га опет нема

Нису сви то окусили
Пројури кроз тело
Брзо…

Онај ко га ухвати
Тај је право чудо
Дах му стане
Срце лупа
Као лудо
Када заправо схвати
Схвати сврху
Када схвати живот
У једном трку
И појури
Да га стигне

Не зна шта ће
Не зна где ће
Само трчи
Напред трчи…
Смрт га стићи неће
Јури за животом
За новим даном
Сунцем што сија…
Пољима пуним златног жита
И грозницом што прија

А онда
Кад се умири устрептала душа
Легне на траву и почне да слуша
Тишину живота
Удахне дубоко
Па издахне…
Као ветар кад уздрма лишће
Па се потом смири…
То је час када схвати
Није живот за све крив
Реткост је
То треба знати
Да препознаш да си жив.

Осмех

Осмех из срца је леп,
као да се душа копрца
Десни су чврсте а зуби бели
У знак неке чудне оданости
Сваки се део тела мрда
Звукови јачи, покрети смели
И срећа као мисао тврда
Што држи осмех да траје
И не падне
Јер смејати се жели

Из грла излазе речи
Спонтано онако без реда
Речи се гласно чују
И око кроз сузе гледа
Цео свет у секунди смеха
Сви се смеју
Свима је лепо
Грохоти одјекују
Смеју се и глуво и слепо

Тек у таквом призору
Без трачка туге
Спознаш да осмех је прави
Само кад њиме
насмејеш друге.

Лука Баровић 7/6

——————————————————————————————————

Голубић 2016.

img_3857

Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору већ једну деценију приређује Вељкове дане у славу великог писца Раванграда, Вељка Петровића. Том приликом се додељује Вељкова голубица – награда за свеукупно приповедачко стваралаштво, као и Голубић – награда за најуспелију дечју причу.

Жири Голубића у саставу – Анкица Вучковић, Анђелија Пругинић и Радмила Лазаревић, доделио је три награде у три категорије.

Другу награду у II категорији добио је наш Лука Баровић 7/6 за причу Наговештај! Честитамо, Лука!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

——————————————————————————————————

3. међународни конкурс „Вечити несмирајник“

На 3. међународном конкурсу „Вечити несмирајник“, Лука Баровић 7/6 је освојио 1. награду у категорији поезија за песму У жаргону, похваљен је за песму Вртоглавица и освојио Grand Prix фестивала „Миријевски Орфеј“ за песму У жаргону. У категорији проза Лука је освојио другу награду за причу Огледало. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У жаргону

Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Огледало

„Мислим да ми треба једно велико и раскошно огледало да видим колико сам смршала од дијете“, рече једна жена улазећи у највећу продавницу огледала на свету.
Сатима је тражила одговарајуће огледало док није стала између два угланцана примерка која су се огледала једно у другом. Пипала их је, загледала, па се осмехнула јер је на оба била приказана као витка и лепа. Пошто су оба огледала имала исту идеју, како да задиве жену и буду купљена, настаде борба између њих. Почела су да је представљају толико лепом и витком да се јадна жена умало није онесвестила од узбуђења. Окретала се час ка једном, час ка другом огледалу, смејала, вртела… Скидала сако, облачила сако, певала, плесала… Одрази су се смењивали и бивали све лепши како је жена бивала све срећнија. Огледала су се трудила, звецкала, мучила… све док нису пукла! Жена је збуњено зурила у празне оквире. Затим је лагално изашла из радње и кренула кући.
На путу до куће, стаде испред једног излога. Ма шта ће мени било какво огледало, баш сам занимљива оваква…И настави пут куће крећући се ка заласку сунца. Мала буцмаста жена!!!

——————————————————————————————————

10. литерарни конкурс Шантићево перо 2016.

На X књижевни конкурс Шантићево перо 2016. пристигло је укупно (укључујући и поетске и прозне збирке) 730 радова из 47 основних и средњих школа и гимназија са територије Републике Србије, Републике Српске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније. Ученици су писали на теме Напиши ми писмо и „На обичне речи више немам право“ (Бранко Миљковић). У ужи избор ушао је 491 ученички рад. Радове  je прегледао стручни жири у саставу: Тоде Николетић, књижевник, председник  жирија, Вукосава Живковић, проф. српског језика и књижевности у Земунској гимназији и уредник часописа Школски час, Драгана Рајовић, проф. српског језика и књижевности, новинар-сарадник православне ТВ Храм у Београду, Душица Филиповић, проф. српске књижевности и језика, селекторка радова и стална чланица жирија.

Додељена је 31 награда и 7 похвала  ученицима и њиховим менторима.

У категорији Поезија, средњи узраст, 1. награду освојио је Лука Баровић 6/2. Лукина Вртоглавица проглашена је најбољом песмом конкурса!

Награде су добитницима уручене у понедељак, 23. маја 2016. у 13 сати у ОШ „Алекса Шантић“ у Калуђерици.

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Краљевство поезије – такмичење ученика у рецитовању

Ове године, 2.4.2016, четврти пут је организована манифестација „Краљевство поезије“ – такмичење ученика у рецитовању посвећено великану српског глумишта Петру Краљу. Ученици су рецитовали песме Јована Јовановића Змаја, Алексе Шантића и Мирослава Антића, а наш Лука Баровић 6/2, свестрано талентован, освојио је прво место. Још једном: браво Лука!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

38. Лимске вечери дечје поезије

На Конкурс 38. Лимских вечери дечје поезије ове године пристигло је 595 радoва ученика од V до VIII разреда из 31 града Србије и Црне Горе. Жири у саставу Тоде Николетић, Наташа Ивановић и Јадранка Ђерковић одабрао је 6 финалиста међу којима је био и Лука Баровић 6/2. Сви финалисти су наступили на финалној вечери манифестације 25. марта у великој сали Дома културе „Пиво Караматијевић“ у Прибоју. Било је узбудљиво до самог краја вечери јер се није знало ко је коју награду добио… а онда је за победника проглашен наш Лука Баровић (песма Вртоглавица).

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Лука Баровић
Ученик је 6/2 одељења чија је професорка Сања Терић
Огледна основна школа „Владислав Рибникар“

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић

——————————————————————————————————

 Четврти фестивал поезије београдских основаца
„Мали победник“

Финале Четвртог фестивала поезије београдских основаца Мали победник одржано је у петак, 25. марта 2016. године у Центру за културу Раковица. Ове године је на конкурс стигло преко 850 радова из 42 београдске основне школе.
Финалиста у старијој категорији и ове године је био Лука Баровић 6/2.
Након наступа финалиста у такмичењу, жири у саставу: Душан Поп Ђурђев, Тоде Николетић, Слободан Станишић и Јово Чулић, одабрао је најбоље.
Лука Баровић 6/2 освојио је друго место у старијој категорији (песма Самац) и учествоваће на Међународном фестивалу „Дјечије царство“ у Бањалуци. Фестивал се одржава по десети, јубиларни пут у априлу ове године.
Песме наших финалиста објављене су у Зборнику Фестивала.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Финалиста 38. Лимских вечери дечје поезије

На Конкурс 38. Лимских вечери дечје поезије ове године пристигло је 595 радoва ученика од V до VIII разреда из 31 града Србије и Црне Горе. Жири у саставу Тоде Николетић, Наташа Ивановић и Јадранка Ђерковић одабрао је 6 финалиста који ће наступити на финалној вечери манифестације 25. марта у великој сали Дома културе „Пиво Караматијевић“ у Прибоју.

Наш финалиста је Лука Баровић 6/2. 

Он ће наступити на финалној вечери 25. марта у 19 сати у Великој сали Дома културе када ће бити проглашен победник као и добитници друге и треће награде и награде за најмаштовитију и најведрију песму.

——————————————————————————————————

Финалиста Четвртог фестивала поезије београдских основаца

„Мали победник“

Финалиста у старијој категорији Четвртог фестивала поезије београдских основаца „Мали победник“ је Лука Баровић 6/2.

Његове песме биће објављене у Зборнику Фестивала, а наступиће другог дана Фестивала, у петак, 25. марта 2016. године у 11:30 часова.

——————————————————————————————————

Други литерарни конкурс „Лепо је волети“

На Другом литерарном конкурсу “Лепо је волети”, категоријa 6. разред, Лука Баровић 6/2 освојио је 3. награду. Конкурс је организован поводом 84. рођендана Мирослава Антића.

Свечана додела диплома и захвалница одржана је у петак, 18. марта у 14 сати у Великој дворани Дечјег културног центра Београд. Дипломе и захвалнице је уручио председник жирија Слободан Станишић.

——————————————————————————————————

Конкурс за најлепшу дечју љубавну песму „Љубав (ни)је само реч“

На конкурсу је учествовало  300 младих  аутора – 174  аутора узраста од првог до четвртог разреда основне школе и 126  аутора  узраста од петог разреда основне школе до 15 година…

Жири у саставу: Катарина Новаковић, библиотекарка Градске библиотеке – председница жирија, Душан Поп Ђурђев, песник и Александра Рајак, директор КИЦ „Младост“ је имао претежак посао – да изабере и награди најуспешније песме пристигле на конкурс.

Трећу награду за узраст од петог разреда  до петнаест година – За нај – песме освојио је наш Лука Баровић 6/2 (песма Вртоглавица).

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс Дечјег културног центра „Изокренута прича“

На литерарном конкурсу Дечјег културног центра „Изокренута прича“, у категорији појединачне специјалне изокренуте награде, другу специјалну изокренуту награду освојио је ученик 6/2 Лука Баровић (наставник Сања Терић).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Дечји културни центар

——————————————————————————————————

Крокодокодил – такмичење за најбољу критику омиљеног филма или књиге

Од укупно 95 радова пристиглих из Београда, Бора, Вршца, Ниша, Кикинде и Пожаревца у форми илустрације или текста до 200 речи, жири је изабрао шест најбољих међу којима је и критика књиге Маслачково вино Реја Бредберија коју је написао Лука Баровић 6/2.
Изложба свих пристиглих радова отворена је 21.10.2015. од 14:30 часова у Омладинском позоришту Дадов када ће бити уручени и поклони свим награђеним ауторима.

„Маслачково вино“ Реј Бредбери

У узбудљивом свету Зеленграда живи главни јунак ове књиге дванаестогодишњи дечак по имену Даглас Сполдинг. Осим Дагласа ту су и човек времеплов, воштана вештица која прориче будућност, трговац старим гвожђем који је спасавао животе… и проналазач Лео Ауфман који је направио Машину среће.

„Машина среће“ – крајње занимљиво име. Е, баш та справа је на мене оставила најјачи утисак. Име обећавајуће!

На први поглед изгледа као машина која ће променити свет. Велика наранџаста кутија са вратима и столицом унутра. Лео је ставио своју жену у машину да испроба њен рад. У машини се налазио пројектор. Почео је да приказује слике. Прво Париз, Ајфелова кула, па онда Лондон, затим креће музика, па испаравање дивних мириса… Она дивна музика за плес која вас посећа на то да са својим мужем нисте плесали годинама… там, там, там… Онда се чује глас: „Лепи сте, прелепи сте, дивни сте!… Иако знате да нисте… там там там… И тај Париз, о тај Париз, у коме никада нисте били, а и знате да нећете бити… тада крећу сузе. Али не радоснице. Већ оне сузе које оплакују све недостижне ствари у вашим животима. Там, там, там… За крај, залазак сунца који вечно траје… Отварају се врата и из машине истрчава уплакана жена. Вечни залазак сунца! Па где то има? Ствари су лепе зато што кратко трају. Треба ухватити чаробни тренутак. Такве ствари изазивају срећу. А не слике Париза у коме никада нисте били, ни мирис цвећа које никада нећете помирисати, ни музика која вас подсећа да нисте играли годинама јер имате породицу, водите рачуна о деци…

И тада се машина запалила. Гори онако наранџаста и пушта музику, виче: „Прелепи сте, прелепи!“ Онда цео град долази са кофама воде и гаси ватру. Тад схватите шта су праве вредности. Машина среће која умало да уништи сву радост једне породице, сада гори. Гори у пламену својих лажних осећања, лажних слика, лажних хвалоспева.

Наука и технологија се развијају вртоглавом брзином, откривају се невероватне ствари, али ја бих заиста волео да се оваква Машина среће никада не измисли. Срећа је у нама.

Лука Баровић 6/2

——————————————————————————————————

27. међународни фестивал хумора за децу

На 27. међународном фестивалу хумора за децу Лука Баровић 6/2 је у категорији хумористичка проза освојио 3. награду за причу Савршен дан.

Савршен дан

Био је понедељак, савршен дан да Марта почне да мења неке ствари у свом животу. Отишла је до продавнице и купила љуту папричицу Стефану за рођендан. У парку се на љуљашци љуљала наглавачке. Почела је да хода на рукама. Појела је фолију уместо сендвича. Јела је супу виљушком уместо са кашиком. Легла је да спава на под уместо на кревет. Узела је књигу и почела да је чита са десне на леву страну и одоздо ка горе. Отишла је у суботу у школу. Почистила је лишће из дворишта и просула га по тераси. Појела је храну за мачке. Рекла да је учинила оно што није и за то је била кажњена. Певала је весело најтужнију песму. Рукавице је обула уместо чарапа и на главу шерпу ставила…
После дуге недеље чињења чудних ствари Марта је попевши се доле отишла у своју собу и задовољно заспала не би ли се добро одморила за нови понедељак.

——————————————————————————————————

2. међународни конкурс „Пошто Београд“

На 2. међународном конкурсу „Пошто Београд“ специјалну награду за лепоту поезије у категорији основна школа 5. и 6. разред освојио је Лука Баровић 6/2 за песму Мило за драго, као и трећу награду у категорији проза ученика 5. и 6. разред за причу Моја учитељица.

——————————————————————————————————

18. књижевни сусрет  “Гордана Брајовић” Алексинац 2015.

И ове године даровити основци и средњошколци одазвали су се на конкурс 18. књижевног сусрета „Гордана Брајовић“. Песме и приче (укупно 739 радова), послало је 398 ученика из 75 школа, па жирију није било лако да одабере најбоље.

Песма Одлазак Луке Баровића (5/2) је похваљена.

——————————————————————————————————

9. међународни фестивал дјечије поезије „Дјечије царство Микрофин“

Лука Баровић 5/2 је на 9. међународном фестивалу дjечије поезије “Дјечије царство Микрофин” освојио другу награду у старијој категорији.

——————————————————————————————————

Други међународни фестивал „КРАЉЕВСТВО БИЈЕЛИХ РАДА”

Овогодишњи принц „Краљевства Бијелих Рада“ је Лука Баровић (5/2), а принцеза Катарина Кузмановић из Бора! Лука је освојио прво место за песму „Одлазак“. Жири је радио у саставу, председник Вељко Дедејић, професор матењег језика и чланови Соња Миловановић, наставник матерњег језика, Наташа Андрић, књижевник и професор српског језика и књижевности и Слободан Зоран Обрадовић, књижевник.

kul41642015

Резултати

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс „Аврам Мразовић“

 

Лука Баровић 5/2 освојио је награду на литерарном конкурсу „Аврам Мразовић“, коју додељује Универзитет у Новом Саду – Педагошки факултет у Сомбору. Награђен је за рад на тему „Моја учитељица“.

Моја учитељица

Једног сунчаног септембра, један мали дечак држећи се са мамом за руке кренуо је у велику авантуру.
У школу је ушао кроз огромна врата. Стигао је у двориште. Оно је било препуно непознатих лица али дечак се трудио да гледа само у учитељицу јер му је она давала сигурност и наду да је на правом месту. Када су се сва деца окупила, кренули су ка учионици. Попели су се уз велике степенице које су изгледале као да немају краја, затим су скренули у ходник који је био дугачак као ауто-пут. Столови у учионици су били велики, столице су биле велике, табла, учитељица… све је било огромно! Први велики одмор је био диван, учитељица је рекла деци да седну поред џиновског дрвета, ту су појели ужину и започели игру. Изгледало је као да је игра трајала вечно.
Три године касније једног облачног септембра тај исти дечак је кренуо у школу, у свој четврти разред, без маме. Сигурним кораком прошао је кроз врата и попео се уз мале степенице, прошавши кроз ходник до своје учионице. Осећао се испуњено и срећно. Сео је на малу столицу поред свог друга Реље, осврнуо се лево и видео још много познатих, драгих лица својих другара. У учионицу је ушла насмејана учитељица.
Сада је све око мене некако мање, краће… све осим ње. Моје учитељице… која је већа него икада и која ће увек таква и остати. Моја и највећа!

Моја учитељица (Недостајање)

Ово је портрет и прича о недостајању. Прича о учитељици Јелици.
Она има подужу плаву косу и често носи пунђе и кикице. Има ситне очи које испод њених наочара изгледају сјајно и крупно. Усне су јој најчешће раширене у велики осмех, а њени бели и чисти зуби осмеху дају невероватну блиставост. Она има нормалан нос и румене образе. Увек има прав став, па чак и када седи. Има осећај за моду и осећај за боје и нијансе. Уз одећу оригинално усклађује торбе и оквире за наочаре.
Сећам се, било је врло маштовито када је обукла блузу са пантеровим туфнама, а њој додала ташну и оквир за наочаре такође пантеровски. Најчешће носи штикле. Понекад и балетанке…Њени кораци су лаки и сигурни. Таква је и она. Поред сигурности коју улива она је и сналажљива, добра, упорна, великодушна и што је најважније, једна весела жена.
Учитељица нас је научила много чему: да пишемо, цртамо, рачунамо, да бројимо, читамо… научила нас је да мислимо, да певамо, да играмо између две ватре…
И ових дана, док сам „петак“, често покушавам да уграбим прилику да одем до ње, моје бивше разредне, бар на кратко. Да је питам како је, а она да ме пита за оцене. Онда сетан, брзо одјурим низ ходник, да не закасним на наставу, а она тада из своје пантерове торбе извади разнобојне маркере, и започне час са њеним новим ђацима, онако насмејано како само она уме…

——————————————————————————————————

3. фестивал поезије београдских основних школа

„Мали победник 2015″

Финале 3. фестивала поезије београдских основних школа „Мали победник“ одржано је у петак, 27. марта 2015. године у Центру за културу и образовање Раковица. Лука Баровић је проглашен за апсолутног победника Фестивала и носи титулу Мали победник за 2015. годину. Лука ће нас представљати на 9. међународном фестивалу дјечије поезије „Дјечије царство“ који се одржава у Бањалуци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Мило за драго

Моје срце загрејано
Запаљено, заљубљено
Гори дуго, целе ноћи
Јер је сада само њено

Чува она њега добро
И од снега и од кише
Срце моје само ћути
Све је тише, све је тише

Срце сам јој позајмио
И за узврат тражим њено
Дај ми срце, девојчице
Мислим да је то поштено

Узео сам срце њено
Она моје срце не да
И два срца тако горе
Док их љубав нежно гледа.

Одлазак

На бакином јастуку
Лежи птица плава,
а на плавој птици
сања једна глава…

Руком мази ћошкове
као да су крила,
ту је некад бакина
нежна рука била…

Са плавих висина
Врати ми се, бако,
Твоје мало унуче
Није тако јако.

Није тако храбро
да сузу савлада,
а није ни спремно
да са тугом пада…

На бакином јастуку
Лежи птица плава
а на птици плавој
плаче мала глава…

У име цврчка и његове деце

Са гране цврчак скочи на мој длан
и сетно ми рече да му је живота остао још дан.
Уз то ми шапне жељу једну,
да мравима кажем истину вредну.
Да људима викнем истину важну
и напокон исправим причу лажну.
Причу у којој цврчак не вреди
већ само пева и докон седи…
у којој не скупља храну за зиму
јер весело свира виолину…
Чујте људи, мрави и птице,
упознајте цврчково право лице:
он не ради јер му је живот кратак,
природа му је дала тежи задатак!
Да продужи врсту и малим цврчцима да среће…
јер јесен ионако дочекати неће.
Кад би ви знали, да вам је живот мали,
зар не бисте само љубав и песму дали?
Зато он пева природи, животу…
Не треба му храна за такву лепоту!

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс 11. дечјег међународног фестивала

„Креативна чаролија“

d0bbd0bed0b3d0be-d0b5d0bd

Стручни жири у саставу: Љубивоје Ршумовић, дечји песник, Саша Чорболоковић, професор српског језика, Душан Благојевић, професор српског језика је дана 20. марта 2015, донео одлуку да похвали 143 најуспешнијиja ученика чији ће радови бити изложени током Међународног фестивала, 17-18. априла 2015, у Мионици. Током 17. априла 2015, стручни жири ће између похваљених изложених радова прогласити апсолутне победнике овогодишњег литерарног конкурса. Један од похваљених радова је и рад Луке Баровића из 5/2.

 

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс Дечјег културног центра

 „Лепо је волети“

dkcb-logo

Инспирисан ликом и делом Мике Антића Дечји културни центар Београд расписао је наградни литерарни конкурс под насловом “Лепо је волети!“. Тема овог конкурса била је ЉУБАВ.

Другу  награду у трећој категорији (5. и 6. разред) освојио је наш Лука Баровић (5/2).

Мило за драго

Моје срце загрејано
Запаљено, заљубљено
Гори дуго, целе ноћи
Јер је сада само њено

Чува она њега добро
И од снега и од кише
Срце моје само ћути
Све је тише, све је тише

Срце сам јој позајмио
И за узврат тражим њено
Дај ми срце, девојчице
Мислим да је то поштено

Узео сам срце њено
Она моје срце не да
И два срца тако горе
Док их љубав нежно гледа.

 

——————————————————————————————————

Конкурс за најлепшу дечју љубавну песму

„Љубав ни(је) само реч…“

 

10861025_1011922365489252_8586732343476580180_o

На конкурсу су учествовала 352 млада аутора – 199 аутора узраста од првог до четвртог разреда основне школе и 153 аутора узраста од петог разреда основне школе до 15 година – и нешто више песама…

Трећу награду за Нај – песме освојио је наш Лука Баровић (5/2) за своју песму Мило за драго.

——————————————————————————————————

Међународни конкурс за најуспелију причу Голубић 2014.

 

9771 - Gradska biblioteka Karlo Bijelicki - logoНа литерарном конкурсу који је расписала Градска библиотека „Карло Бјелицки“ у Сомбору у оквиру традиционалне књижевне манифестације „Вељкови дани“ (5. и 6.12.2014) Лука Баровић 5/2 један је од три ученика у другој категорији који су освојили Гран при за најуспелију причу. Лука је ово признање добио за причу „Баш мој челик“. Резултати конкурса су на линку: http://www.biblionica.rs/sr/golubic

Баш мој челик

Поскакивао је по шуми и брао цвеће. Можда нисте навикли да видите Баш-челика оваквог али у мојој причи је баш такав. Добар, богат и славан по чојству и јунаштву. Све му је потаман осим љубави… страшно би волео да некога воли. Неку добру жену, чистога срца. Не би размишљао – одмах би је оженио. Како да је нађе? Једне ноћи усни сан у коме му дође вила Равијојла и која му објасни шта треба чинити да би нашао изабраницу срца свог. Поред кревета му остави некакав џак пун семења. Задатак је био да свака девојка добије по једно семе.

Поделио је семење девојкама по целој земљи и рекао: „Која буде за три месеца одгајила најлепши цвет, та ће ми бити жена.“

Први месец је био миран… ни на једном балкону, прозору… се ништа није дешавало… али другог месеца, свуда су почели да клијају мали изданци… будући цветови.

Трећег месеца дође и дан кад је требало доћи у Баш-челиков двор и донети цвет. Редови младих девојака су се протезали и дуж и около града… неке девојке су носиле и по две саксије… расадиле су цвет за сваки случај… био је то празник младости и лепоте… а наш јунак тужан и забринут… Милица, Јована, Анкица, Драга… Хризантеме, ђурђевци, љиљани, драгољуби, ноћне фрајле, божури…

Следећа, следећа… понављао је тихо. Већ је почело да се смркава… сви су се питали какав је то цвет који ће усрећити Баш-челика.

Дође на ред једна лепа а сиромашна девојка. Она је носила празну саксију.

Кад стаде пред Челика он разрогачи очи, па рече: „Како се зовеш?“

„Ђурђа господару… Извините, моје семе никако није могло да клија. Заливала сам га, и чувала, приче му причала а оно ни да макне. А ја баш волим цвеће.“

„Ти ћеш ми бити жена!“

Градом се зачу хук незадовољних девојака. „ Немогуће“ довикивале су.

А Ђурђа је стајала скамењена. Некако је смогла храбрости и упитала: „Како, па ја имам празну саксију?“

„Имаш празну саксију али ти је срце пуно доброте и искрености. Поделио сам свим девојкама уклето семење из којег ништа изникнути не може. Ти си једина која је гајила оно што сам јој дао. Остале су, видевши да им семе не клија, стављале у земљу ново семење.“

Све девојке су разочарано и постиђено ћутале.

А мој Баш-челик је заједно са својом женом Ђурђом постао Баш-велик.

 

——————————————————————————————————

Први књижевни конкурс „Цигански кревет“

 

Категорија – основна школа од 5. до 8. разреда – поезија

Прва награда

    Одлазак“ – Лука Баровић (5/2)

На бакином јастуку
Лежи птица плава,
а на плавој птици
сања једна глава…

Руком мази ћошкове
као да су крила,
ту је некад бакина
нежна рука била…

Са плавих висина
Врати ми се, бако,
Твоје мало унуче
Није тако јако.

Није тако храбро
да сузу савлада,
а није ни спремно
да са тугом пада…

На бакином јастуку
Лежи птица плава
а на птици плавој
плаче мала глава…

Специјална награда за лепоту поезије   

„У име цврчка и његове деце“ – Лука Баровић (5/2)

Са гране цврчак скочи на мој длан

и сетно ми рече да му је живота остао још дан.

Уз то ми шапне жељу једну,

да мравима кажем истину вредну.

Да људима викнем истину важну

и напокон исправим причу лажну.

Причу у којој цврчак не вреди

већ само пева и докон седи…

у којој не скупља храну за зиму

јер весело свира виолину…

 

Чујте људи, мрави и птице,

упознајте цврчково право лице:

он не ради јер му је живот кратак,

природа му је дала тежи задатак!

Да продужи врсту и малим цврчцима да среће…

јер јесен ионако дочекати неће.

 

Кад би ви знали, да вам је живот мали,

зар не бисте само љубав и песму дали?

Зато он пева природи, животу…

не треба му храна за такву лепоту!

Категорија – основна школа од 5. до 8. разреда – лепота приповедања

Друга награда  

„Савршен дан“ – Лука Баровић (5/2)

Био је понедељак, савршен дан да Марта почне да мења неке ствари у свом животу. Отишла је до продавнице и купила љуту папричицу Стефану за рођендан. У парку се на љуљашци љуљала наглавачке. Почела је да хода на рукама. Појела је фолију уместо сендвича. Јела је супу виљушком уместо са кашиком. Легла је да спава на под уместо на кревет. Узела је књигу и почела да је чита са десне на леву страну и одоздо ка горе. Отишла је у суботу у школу. Почистила је лишће из дворишта и просула га по тераси. Појела је храну за мачке. Рекла да је учинила оно што није и за то је била кажњена. Певала је весело најтужнију песму. Рукавице је обула уместо чарапа и на главу шерпу ставила…
После дуге недеље чињења чудних ствари Марта је попевши се доле отишла у своју собу и задовољно заспала не би ли се добро одморила за нови понедељак.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

——————————————————————————————————

Фестивал лепе речи Тител „Флерт 2014“

Лука Баровић 5/2 учествовао је са својим литерарним радовима на конкурсу „Флерт 2014.“ који је организовало Друштво српско-руског јединства „Тител“ и био један од финалиста у категорији прозних радова млађих разреда.

За своју причу „Наставница“ Луки је додељено признање 27.9.2014. на фестивалу лепих речи у Тителу, које је ово друштво организовало по четврти пут заредом поводом Европског дана језика.

priznanjeluka

Наставница

Једног сунчаног септембра, један мали дечак држећи се са мамом за руке кренуо је у велику авантуру.
У школу је ушао кроз огромна врата. Стигао је у двориште. Оно је било препуно непознатих лица али дечак се трудио да гледа само у наставницу јер му је она давала сигурност и наду да је на правом месту. Када су се сва деца окупила кренули су ка учионици. Попели су се уз велике степенице које су изгледале као да немају краја, затим скренули у ходник који је био дугачак као ауто-пут. Столови у учионици су били велики, столице су биле велике, табла, наставница… све је било огромно! Први велики одмор је био диван, наставница је рекла деци да седну поред џиновског дрвета, ту су појели ужину и започели игру. Изгледалоо је као да је игра трајала вечно.

Три године касније једног облачног септембра тај исти дечак је кренуо у школу, у свој четврти разред, без маме. Сигурним кораком прошао је кроз врата и попео се уз мале степенице, прошавши кроз ходник до своје учионице. Осећао се испуњено и срећно. Сео је на малу столицу поред свог друга Реље, осврнуо се лево и видео још много познатих, драгих лица својих другара. У учионицу је ушла насмејана учитељица.
Сада је све око мене некако мање, краће…све осим ње. Драге наставнице… која је већа него икада и која ће увек таква и остати. Моја и највећа!

——————————————————————————————————

VIII књижевни конкурс „Шантићево перо 2014“

Прво место
у категорији „Најбоља песма или песничка збирка“ (за ученике основних школа)
Тема: „На бакином јастуку“

Одлазак

На бакином јастуку
Лежи птица плава,
а на плавој птици
сања једна глава…

Руком мази ћошкове
као да су крила,
ту је некад бакина
нежна рука била…

Са плавих висина
Врати ми се, бако,
Твоје мало унуче
Није тако јако.

Није тако храбро
да сузу савлада,
а није ни спремно
да са тугом пада…

На бакином јастуку
Лежи птица плава
а на птици плавој
плаче мала глава…

——————————————————————————————————

8. међународни фестивал „Дјечије царство Микрофин 2014“

3. награда

lukabarovic

——————————————————————————————————

Фестивал поезије београдских основних школа „Мали победник“
2. награда

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Конкурс „Голубић 2013″

1. место за најуспелију причу

Савршен дан

Био је понедељак, савршен дан да Марта почне да мења неке ствари у свом животу. Отишла је до продавнице и купила љуту папричицу Стефану за рођендан. У парку се на љуљашци љуљала наглавачке. Почела је да хода на рукама. Појела је фолију уместо сендвича. Јела је супу виљушком уместо са кашиком. Легла је да спава на под уместо на кревет. Узела је књигу и почела да је чита са десне на леву страну и одоздо ка горе. Отишла је у суботу у школу. Почистила је лишће из дворишта и просула га по тераси. Појела је храну за мачке. Рекла да је учинила оно што није и за то је била кажњена. Певала је весело најтужнију песму. Рукавице је обула уместо чарапа и на главу шерпу ставила…
После дуге недеље чињења чудних ствари Марта је попевши се доле отишла у своју собу и задовољно заспала не би ли се добро одморила за нови понедељак.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Конкурс „Радионица баснописаца 2013“

3. награда у категорији за најбољи литерарни рад

Мајмунисање

Препирала се два момчића
Да ли се могу назвати људска бића,
Од чије врсте човек потиче,
На кога је паметан
И од ког ниче
Бабун или горила
Препирка је тешка била.
Ја сам паметнији од човека,
То се зна још од прошлог века.
А ја ћу да обучем сако
И на улици ће ми „Добар дан“ рећи свако.
То је лако, неки људи баш немају стила,
Мислим да не разликују сову од крокодила.
Ја сам бржи од тебе, а човек је брз.
Можда ја јесам спор
Али бар могу да се попнем на бор.
Па то човек не може!
Није ме брига, ја сам човек и тачка!
Да би био човек, треба ти мачка!
Ма шта ће ми мачка, имам буве и тааачка!
Да би био човек, мораш да једеш сланине суве.
Шта ће ми сланине суве, мени су довољне буве,
Чешкам се по цео дан и немам никакав план.
Хајде не будали, ништа нам не фали!
Пусти људско биће, идемо на пиће!
У праву си, друже, будимо што јесмо!
Седи поред мене, јасно нам је где смо.
Руковањем прекратише муке
И весело узеше новине у руке.

luka barovic basnopisci

 

——————————————————————————————————

5. марковдански сусрети деце и песника

1. место на конкурсу „Хвала мами роди и тетки природи“

Хвала мами роди и тетки природи

Хвала мами роди
Што нас је пренела све
Од Северног пола
До Србије
Само једно мени није јасно
Како кад нас кроз оџак убацује
то не ради гласно?
А направила је велику буку
Да би превезла Луку
У једном сату пренела је Нату
Морала је да поједе јабуку фину
да би превезла Катарину
На граници је дала велике паре
да би прелетео Маре
Док је дувао ледени ветар
умало јој није испао Петар
Кад је стигла у Србију Тања
Роди је требала бања
У току лета у ком је носила Рељу
сањала је удобну и меку фотељу
Док се превозио Мики
урлао је и тражио кики-рики
Пренела је она разне клинце
И немирне а и Финце
Мексиканце, Индијанце…
Али мене није!
Ја сам са дрвета пао
и уопште ми није жао
што је све донела рода
а мене тетка природа!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

5. међународни фестивал поезије и кратке приче „Јоан Флора“

3. место – поезија – категорија основаца

Рам
Нацртао сам један јастук
Чашу и дрвени сто
И књигу једну смешну
Хи, хи, хи, хи, хо
И кип један лепи
Машну папирну хо, хо, хо, хо, хо
Балон један црвени
И змаја зеленог али ох…
Рам се ту збио и моју слику затворио.

Спавач

Ноћ се спустила тамна
А ја испод покривача лежим
И у слатки сан бежим
У мом сну срећни смо сви
Фалиш нам још само ти

Друг постоји да је ту

Има једна буба мала
Одувек је она знала
Да другарство није шала
Има један цвет у трави
Пријатељство он сад слави
Бумбар му је другар прави!
Има једно снажно дрво
Лишће му на листи прво!
Има једна вредна пчела
Другарица јој рада бела
Свако има друга свог
Друга има чак и рог!
Друг постоји да је ту
И у добру и у злу.
Буба мала свога друга не би дала
И то дрво јако, снажно
За лишће је врло важно
И та пчела, и тај рог…
Свако чува друга свог
Друг постоји да је ту
У животу и у сну!

——————————————————————————————————

6. књижевни сусрети „Гордана Брајовић“

Похвала за прозу – млађи узраст

Мачка на продају

Једнога дана један човек је викао: Продајем мачку, врло јефтину мачку! Дошао је доктор и купио ју је. Поклонио је свом сину који иде у први разред ОШ „Владислав Рибникар“. Син се обрадовао мачки и ставио је на скејт. Желео је да се мачка лепо проведе и гурнуо је низ брдо. Погледао је горе и видео сунце и облаке… Када је вратио поглед на мачку приметио је да се слупала у врата од библиотеке. Упао је унутра и нашао књигу о месецу…
Отишао је у шуму и нашао водопад. Пустио је мачку низ њега. Мачка је искочила из воде и нашла комад шунке. Баш када је хтела да га поједе веверица је шутнула у лице. Украла јој је јело и побегла на дрво. Мачка је остала гладна и мокра. Дечко је ставио мачку у свој шешир и угрејао ју је. Однео је кући. Када је дошао кући нацртао је папагаја кога је мачка изгазила. Онда је нацртао тигра и жабу којих се мачка уплашила. Побегла је напоље и случајно појела цвет јер је мислила да је храна. У том тренутку појавио се пас који је почео да је јури. Дечак је схватио да је претерао и да се мачкин добар провод претворио у јад. Узео је своју мачку, отерао пса, нахранио је… нежно помазио. Постали су прави пријатељи.

——————————————————————————————————

 5. међународни фестивал поезије и кратке приче
„Јанош Сивери“

2. награда за кратке приче

Живот речце не

Ја се зовем речца не. Код мене је све не. Не идем у школу, не купам се, не читам, не пишем, не свирам и само ме занима незнање.
Цео свој живот живим у реченици: Марко не уме да чита.
Тамо се страшно досађујем. Понекад успем да побегнем у библиотеку код мојих родитеља. Они живе у једној књизи Љубивоја Ршумовића. Имају велико и занимљиво друштво. Стално су са гомилом придева и именица… И баш им је весело. Кад се испричамо ја се вратим у своју реченицу која се налази у једној старој ишкрабаној свесци. Такав је мој живот…
Бићу срећна тек када Марко будео узвикнуо: Умем да читам!

Необична прича

Једног давног дана живела су три племена и једно велико краљевство. То су били јесен, лето и пролеће три племена, а краљевство зима.
Три племена су била позвана да представе своје синове принчеве пред прелепом принцезом зимом… Пожелела је да се уда.
Млада принцеза је обукла своје најлепше и најбеље хаљине сашивене од пахуља и леда. Чуо се звук добоша там, там, там, цео замак је изашао напоље да види шта се дешава… стигли су принчеви, почело је представљање.
Прво се поклонило пролеће. Бацало је око себе пуно зеленог лишћа и разнобојне пупољке. Зима се насмејала. Питала га је да ли може да се дигне до облака па да се нађу горе јер она јако воли да јури по висинама. Треба јој муж који уме исто што и она… Пролеће је слегло своје зелено лишће и шарено цвеће и кренуло ка излазу из замка. Његови ветрови нису тако јаки.
Када је то видео принц лета, ужасно се уплашио, почео да се презнојава и да шири толику врућину да је принцези почела да се топи хаљина, ципеле, вео… Почела је да плаче јер је све болело. Топила се лагано као восак. Принц лета није имао снаге да се помери.
Одједном зачу се јак ветар. Жуто бакарно лишће летело је на све стране. Кишни облак стаде изнад лета и расхлади га. У ветровитом вртлогу јесен однесе принцезу горе. Док су се вртели по облацима кестење је весело ударало по крововима. Спашена је!!! Викао је народ.
Спустили су се на земљу загрљени, принцеза зиме и принц јесени. Пољубили се и схватили да не могу једно без другог.

——————————————————————————————————

Пројекат Библиотеке града Београда
Читалачка значка 2010/2011.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements