Школска 2016/2017. година

4. Фестивал „Пролећне риме, ноте и слике“

За једну од награда на Фестивалу „Пролећне риме, ноте и слике“ конкурисали су ученици основних школа из Републике Србије, а било је и радова из Македоније и Италије.

У категорији кратке приче „Пријатељи су као звезде“ и „Најљубавнија прича“ Лука Баровић 7/6 је освојио 2. место за причу Наговештај (најљубавнија прича).

На литерарном конкурсу (поезија) старији узраст Лука је похваљен за песму Вртоглавица.  Честитамо, Лука!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

——————————————————————————————————

Табла Фест 2017

На овогодишњи конкурс Нишког креативног студија и Интернет часописа за подстицање дечјег стваралаштва „Табла“ за најбоље литерарне и ликовне радове ученика основних школа одазвало се више од 500 аутора са укупно 601 литерарним и ликовним радом.
Најбољи радови ће бити представљени на ревијалном делу фестивала дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“, који ће се одржати 27.05.2017. године у простору Дечјег центра у парку Чаир, у Нишу, а затим и у Интернет часопису за подстицање дечјег стваралаштва „Табла“.
Зборник фестивала дечјег стваралаштва „Табла Фест 17“ ће изаћи у електронском облику у току летњег распуста и биће доступан свима.

На литерарном конкурсу, у категорији старијег узраста (6, 7. и 8. разреди у осмогодишњим школама, односно 7, 8. и 9. разреди у деветогодишњим школама) наш Лука Баровић 7/6 освојио је 1. место.

——————————————————————————————————

XXIX Невенов фестивал деце песника у Савином Селу

На конкурс XXIX Невеновог фестивала деце песника, до 20. априла 2017. године, пристигло је 520 дечјих радова из свих крајева Србије, као и из многих држава бивше СФРЈ – од тога 400 поетских остварења и 120 прозних радова.
Жири је радио у саставу:
1. Перо Зубац, председник
2. Тоде Николетић, члан
3. Недељко Терзић, члан
После вишечасовног рада чланови жирија су одабрали 13 најбољих поетских остварења и три кратке лирске приче, а за овогодишњу фестивалску Антологију најдаровитијих, жири се определио за још 100 дечјих радова.
Међу шеснаест најбољих је и Лука Баровић 7/6. Срећно у финалу!

——————————————————————————————————

11. међународни књижевни конкурс „Шантићево перо 2017“

На 11. међународном књижевном конкурсу „Шантићево перо 2017“ који је поводом традиционалне манифестације Шантићеви дани расписала Основна школа „Aлекса Шантић“ у Калуђерици, наш Лука Баровић 7/6 освојио је другу награду у категорији поезије за средњи узраст за песму „У жаргону“ и трећу награду у категорији прозе за причу „Наговештај“. Теме конкурса су биле „Да сам ја неко“ за прозу и „Постојим да волим“ за поезију.

У жаргону
Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

——————————————————————————————————

11. међународни фестивал дјечије поезије „Дјечије царство“

Наш Лука Баровић 7/6 проглашен је у петак, 28. априла 2017. године апсолутним победником 11. међународног фестивала дјечије поезије „Дјечије царство“ у Бањалуци и понео титулу Мали принц дјечијег царства. Браво, Лука!
На конкурс највећег фестивала поезије за децу у региону је као и претходних година стигло више од пет хиљада радова, а Фестивал су као и сваке године својим присуством увеличали и наши песници Тоде Николетић, Љубивоје Ршумовић, Предраг Бјелошевић, Мирослав Кокошар, Јово Чулић, Душан Поп-Ђурђев…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Погледајте и следеће линкове:
http://www.banjaluka.com/kultura/2017/04/29/luka-barovic-princ-poezije/
http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Luka-Barovic-princ-poezije/235582.html

——————————————————————————————————

IV међународни фестивал „Краљевство бијелих рада“

Жири у саставу Радоје Фемић, књижевни критичар, председник жирија, Соња Миловановић, наставник матерњег језика у основној школи, Наташа Андрић, књижевник и професор српског језика и књижевности, Наташа Банковић, професор матерњег језика у основној школи је прегледао више од 900 радова. Радови су оцењивани оценама од 1 до 10. Након сабирања оцена сваког члана жирија, добијен је одређени број бодова на основу којег је одређен пласман и одабрани су најбољи радови ученика.

По оценама овог жирија, Лука Баровић 7/6 је освојио 2. награду (песма Мени је мене жао). Честитамо!

Мени је мене жао

Ово већ постаје превише тужно
Ја бих за тебе и живот дао
А ти за мене ни пола нокта
Мени је мене жао

Ометаш моја љубавна чула
А већ сам болно и ниско пао
Не знам како да попнем се горе
Мени је мене жао

Оваква љубав зове се „слепа“
Јер ја бих и жмурећи знао
Да те пронађем кад одеш далеко
Мени је мене жао

Можда ћу умрети од тог бола
Већ сам ти пола свог срца дао
А не можеш живети са срца пола
Мени је мене жао

Ово већ постаје очајно
Ја бих за тебе и живот дао
А можда бих дао и два живота
Само да ми не буде жао

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс 13. међународног фестивала дечјег стваралаштва „ВодаВода Креативна чаролија“

Стручни жири у саставу:

  • др Зорана Опачић, професор на Учитељском факултету у Београду
  • Маја Радоман Цветићанин, професор српског језика
  • Градимир Стојковић, писац
  • Душан Благојевић, професор српског језика
    је 10. априла 2017. године донео одлуку да одабере и похвали 130 најуспешнијих учесника чији ће радови бити изложени током 13. међународног фестивала дечјег стваралаштва „ВодаВода Креативна чаролија“, 26. и 27. маја 2017. у Бањи Врујци.

Стручни жири ће 26. маја 2017. одабрати најбоље и прогласити апсолутне победнике овогодишњег литерарног конкурса.
Додела награда и диплома обавиће се истог дана, 26. маја 2017. у 20 часова у Бањи Врујци (организатор не преузима обавезу слања диплома и награда ученицима и школама који не буду имали своје представнике на Фестивалу).
Међу похваљенима који ће у пратњи својих ментора учествовати на Фестивалу су и наши ученици, Лука Баровић 7/6 (старија категорија – поезија) и Немања Савић 7/2 (старија категорија – проза).

——————————————————————————————————

13. међународни фестивал дечјег ствaралаштва „ВодаВода-Креативна чаролија“

Конкурс за најбољу Дечју вокалну композицију на тему „Моје маште кап, чаролије слап“ завршен је 21. марта 2017. године.
Стручни жири у саставу:
Леонтина Вукомановић, композитор и текстописац
Биљана Брун, вођа хора „Чаролија“
Ана Вујић, представник УГ КРЕАТИВА – креативно образовање
је дана 12. априла 2017, донео одлуку да позове извођаче 15 најбољих вокланих композиција који ће их уживо извести у финалном делу такмичења.
Међу позваним извођачима су и ученице наше школе, Анђела Златарић 2/2 и Дејана Златарић 4/2 (Удружење „Друм Зум“, Београд).
Ментори 15 најбољих дечјих вокалних композиција су дужни да до 8. маја 2017. потврде учешће на 13. међународном фестивалу дечјег и наставничког стваралаштва „ВодаВода-Креативна чаролија“ у такмичењу за најбољу дечју вокалну композицију.

Додела награда и диплома обавиће се 26. априла 2017. године од 20 сати у Бањи Врујци.

——————————————————————————————————

Пети фестивал поезије београдских основаца
„Мали победник“

Финале Петог фестивала поезије београдских основаца „Мали победник“ одржано је у четвртак, 30. марта 2017. године у Центру за културу и образовање Раковица.
У категорији старијих финалиста додељене су три прве, три друге и три треће награде, а у категорији млађих финалиста једна прва, две друге и три треће награде.
Прво место освојио је Лука Баровић 7/6 (песма У жаргону), а треће место Елена Глигоријевић 7/1 (песма Добро је у животу).
У финалу је учествовала и Ема Стојковић 3/5 (песма Пчела) као представник млађе категорије, а своје песме које су одабране за Зборник Фестивала су рецитовали и Теса Илић 3/5 и Јован Комарчевић 3/5. Теса Илић је добила награду као најбољи интерпретатор своје песме!
Песме наших финалиста, као и песме Тесе Илић и Јована Комарчевића су објављене у Зборнику Фестивала.
Лука Баровић и Елена Глигоријевић ће учествовати на Међународном фестивалу „Дјечије царство“ у Бањалуци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић, ђачки родитељ и Нина Радић, учитељица 3/5

У жаргону – Лука Баровић 7/6

Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Добро је у животу – Елена Глигоријевић 7/1

Добро је кад у животу
имаш неког за кога се бориш.
Када некога пазиш и чуваш,
када некога мазиш и волиш.

Добро је кад у животу
неко те добро насмеје.
Када ти руку у руци
својом љубављу греје.

Добро је кад у животу
некоме шапућеш тајну,
са неким поделиш снове,
просањаш старе, проживиш нове.

Добро је кад у животу
неко због тебе и шта не зна уме.
Ко те ко сенка прати
и ко те увек разуме.

——————————————————————————————————

Голубић 2016.

img_3857

Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору већ једну деценију приређује Вељкове дане у славу великог писца Раванграда, Вељка Петровића. Том приликом се додељује Вељкова голубица – награда за свеукупно приповедачко стваралаштво, као и Голубић – награда за најуспелију дечју причу.

Жири Голубића у саставу – Анкица Вучковић, Анђелија Пругинић и Радмила Лазаревић, доделио је три награде у три категорије.

Другу награду у II категорији добио је наш Лука Баровић 7/6 за причу Наговештај! Честитамо, Лука!

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

——————————————————————————————————

3. међународни конкурс „Вечити несмирајник“

На 3. међународном конкурсу „Вечити несмирајник“, Лука Баровић 7/6 је освојио 1. награду у категорији поезија за песму У жаргону, похваљен је за песму Вртоглавица и освојио Grand Prix фестивала „Миријевски Орфеј“ за песму У жаргону. У категорији проза Лука је освојио другу награду за причу Огледало, а Немања Савић 7/2 је похваљен.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Школска 2015/2016. година

10. литерарни конкурс Шантићево перо 2016.

На X књижевни конкурс Шантићево перо 2016. пристигло је укупно (укључујући и поетске и прозне збирке) 730 радова из 47 основних и средњих школа и гимназија са територије Републике Србије, Републике Српске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније. Ученици су писали на теме Напиши ми писмо и „На обичне речи више немам право“ (Бранко Миљковић). У ужи избор ушао је 491 ученички рад. Радове  je прегледао стручни жири у саставу: Тоде Николетић, књижевник, председник  жирија, Вукосава Живковић, проф. српског језика и књижевности у Земунској гимназији и уредник часописа Школски час, Драгана Рајовић, проф. српског језика и књижевности, новинар-сарадник православне ТВ Храм у Београду, Душица Филиповић, проф. српске књижевности и језика, селекторка радова и стална чланица жирија.

Додељена је 31 награда и 7 похвала  ученицима и њиховим менторима.

У категорији Поезија, средњи узраст, 1. награду освојио је Лука Баровић 6/2. Лукина Вртоглавица проглашена је најбољом песмом конкурса!

Награде су добитницима уручене у понедељак, 23. маја 2016. у 13 сати у ОШ „Алекса Шантић“ у Калуђерици.

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс „Брана Цветковић“

Дечји културни центар Београд организовао је весели литерарни конкурс назван по великом дечјем пријатељу, писцу Брани Цветковићу, а  поводом Међународног дана дечје књиге и Дана шале 1. априла.

Наша Марта Ристић 1/1 (учитељица Соња Чукић) освојила је прву награду у категорији млађи узраст (од првог до четвртог разреда).

Председник жирија био је истакнути дечји писац, Слободан Станишић.

Честитамо, Марта!

Мартина песма

Волела бих

Волела бих да имам слона.
Играли бисмо се коцкама
и шетали лети.
Лежали у трави,
грицкали кикирики и гледали филмове.

Волела бих и да имам коња.
Јахала бих га.
Играли бисмо се слагалица.
Шетали,
лежали у трави и гледали звезде.

А највише бих волела да имам пса.
Хранила бих га бомбонама.
Купали бисмо се у базену
и радили мој домаћи.

Додела награде у Дечјем културном центру

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

38. Лимске вечери дечје поезије

На Конкурс 38. Лимских вечери дечје поезије ове године пристигло је 595 радoва ученика од V до VIII разреда из 31 града Србије и Црне Горе. Жири у саставу Тоде Николетић, Наташа Ивановић и Јадранка Ђерковић одабрао је 6 финалиста међу којима је био и Лука Баровић 6/2. Сви финалисти су наступили на финалној вечери манифестације 25. марта у великој сали Дома културе „Пиво Караматијевић“ у Прибоју. Било је узбудљиво до самог краја вечери јер се није знало ко је коју награду добио… а онда је за победника проглашен наш Лука Баровић (песма Вртоглавица).

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Лука Баровић
Ученик је 6/2 одељења чија је професорка Сања Терић
Огледна основна школа „Владислав Рибникар“

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић

——————————————————————————————————

Четврти фестивал поезије београдских основаца Мали победник

Финале Четвртог фестивала поезије београдских основаца Мали победник одржано је у петак, 25. марта 2016. године у Центру за културу Раковица. Ове године је на конкурс стигло преко 850 радова из 42 београдске основне школе. У финалу Фестивала учествовали су наши Лука Баровић 6/2 и Елена Глигоријевић 6/5.

Лука Баровић 6/2 освојио је друго место у старијој категорији (песма Самац) и  учествоваће на Међународном фестивалу „Дјечије царство“ у Бањалуци, а Елена Глигоријевић 6/5 је за своје учешће у финалу похваљена. Песме наших финалиста објављене су и у Зборнику Фестивала.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Песме Луке Баровића 6/2

Самац

Свако ко противуречи
да је самоћа добра,
може само сам да седне,
и да проба.
Да проба самоћу.
Да проба осећај празнине,
И испуњености, у исто време.
Да схвати да живот сам по себи
Отвара нове,
слободне теме,
За размишљање,
У самоћи.
И да је сама самоћа једна
Тема за дискутовање,
у самоћи.

Самоћа уме да боли.
Уме да пече,
иако те грчевито воли,
и тражи
у најудаљенијим ћошковима
тишине…
Она се са другима не дели.
Дели се љубав и срећа.
Твоју самоћу нико не жели…
А тиме је она „већа“

Самоћа те прати
где год да кренеш.
Крије се од других,
да би се могла
Самоћом звати.
Она је једна река без дна,
у коју сипаш и точиш
Бесконачне количине својих мисли,
мисли о љубави … и срећи…

Зато, осами се,
храбро,
Болно ће бити знам,
Ал истина је, самче,
Да у самоћи,
Заправо и ниси сам.

Свемир

У ведрој ноћи под тамном куполом
Сваки се покрет прегласно чује
И под утицајем неке чудне моћи
Осећам како сазвежђа брује

Планете плешу у даљини
Комете почињу лет
Сањам звезде у својој близини
И њихов звездани свет

Срце се врти заједно са њима
За сан о нама их молим
Котрљам се срећно у овој ноћи
Јер знам да те лудо волим

Мени је мене жао

Ово већ постаје превише тужно
Ја бих за тебе и живот дао
А ти за мене ни пола нокта
Мени је мене жао

Ометаш моја љубавна чула
А већ сам болно и ниско пао
Не знам како да попнем се горе
Мени је мене жао

Оваква љубав зове се „слепа“
Јер ја бих и жмурећи знао
Да те пронађем кад одеш далеко
Мени је мене жао

Можда ћу умрети од тог бола
Већ сам ти пола свог срца дао
А не можеш живети са срца пола
Мени је мене жао

Ово већ постаје очајно
Ја бих за тебе и живот дао
А можда бих дао и два живота
Само да ми не буде жао

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Песме Елене Глигоријевић 6/5

Позвала сам срце

Позвала сам своје срце да попричамо мало.
Разум ми каже једно, а срцу је до њега стало.

Кажем ја срцу да није за мене,
Нека се одљуби, за другим крене.

Разум ми каже, паметно мислиш,
А срце понавља због њега живиш.

Запретим срцу ал` неће да слуша,
Још му у помоћ прискочи душа.

Заједно се боре да њега воле
Ал` памет и разум опет ме моле.

Мани се њега, постоји бољи!
Тако ја реших да испуним вољи.

А воља мисли исто кô душа
Срце не слуша, разум ме напушта…

И разум рече „компромиса нема“
Љубав је овде једина тема!

Татино и моје време

Тата ми каже: „Паметно моје,
некада телевизор није имао боје“.
Ја се мислим: „Сада има,
а канала толико да не могу да се изброје“.

Тата ми каже: „У моје време
уместо дискова биле су касете“.
А ја му кажем: „Ја сам, тата,
це-деова и Јутјуба дете.

Тата ми каже: „Некад смо поред телефона
стајали дуго“.
Ја му кажем: „Тако је било,
тада и нисте знали за друго.

Тата ми каже: „Апарат и филм
на пут сам носио“.
А ја се мислим, „Мени фали `ајфон
којим бих причала и за сликање користио.“

Тата ми каже: „Када сам био дете,
фудбал смо играли по трави“.
Ја размишљам: „Мене овај ниво
већ месец дана упорно гњави!“

Тата ми каже: „Некада сам читао
и дневник писао“.
А ја гледам свој Фејс
и тражим смисао!

Тата ми каже да пустим комп.
„И друге ствари на свету постоје!“
Ја кажем „Које?“
И „опалим“ један „селфи“ за успомену на нас двоје!

Срећа

Лето ме чини срећном
и сунце што нас греје.
Мамине руке око врата
и сестра кад ми се смеје.

Срећни смо када смо здрави,
кад су нам другови прави.
Када нас ништа не боли
и кад нас неко воли.

Срећа је свуда око нас,
и кад се играм, и кад се шалим.
Срећа се може пронаћи
и у ствраима малим.

Срећа је кад човека
чине искреност и доброта.
Срећа је једина важна.
Срећа је смисао живота!

Клупа

 У сваком парку
по једна клупа стоји.
Разним је причама сведок,
ваљда зато постоји.

Свакога прими у своје крило,
и помно приче слуша.
Помогне рањеном срцу
да се отвори душа.

Често буде прљавог лица,
сва мусава од блата.
Остаци су то несташних дечака
што играју се рата.

У јесен сва уплакана
од лишћа капут обуче,
по неку грану ко кишобран вуче,
од ветра сакрије промрзло куче.

У њеном гнезду
свако пронађе своју звезду.
Заљубљени се држе за руке
И она преживи свачије муке.

И тако док године лете
порасте и седне ново дете.
А клупа ова и даље оста,
душе исте за новога госта.

Ех, трешњо моја

Ех, трешњо моја,
кад би ти била мој деда…
Кад би твоји пупољци бели
били његова коса седа.

Кад би твоје гране
биле његове старе руке,
да се пруже и да ме загрле
да препродим све јаде и муке.

Кад би твоји црвени плодови
били два-три пољупца мила.
Тако бих уз сваки залогај трешње
њега крај себе осетила.

Ех, кад би цвркут птица из крошње твоје
био глас мога деке,
да кад прохуји кроз уши, суза потече,
срце заболи, душа запече…

Све би било сјајније, срећније и лепше,
ех кад би, трешњо моја, била мој дека,
Али ипак знам да је он ту,
Да ме негде гледа и чека…

——————————————————————————————————

Финалиста 38. Лимских вечери дечје поезије

На Конкурс 38. Лимских вечери дечје поезије ове године пристигло је 595 радoва ученика од V до VIII разреда из 31 града Србије и Црне Горе. Жири у саставу Тоде Николетић, Наташа Ивановић и Јадранка Ђерковић одабрао је 6 финалиста који ће наступити на финалној вечери манифестације 25. марта у великој сали Дома културе „Пиво Караматијевић“ у Прибоју.

Наш финалиста је Лука Баровић 6/2. 

Он ће наступити на финалној вечери 25. марта у 19 сати у Великој сали Дома културе када ће бити проглашен победник као и добитници друге и треће награде и награде за најмаштовитију и најведрију песму.

——————————————————————————————————

Финалисти Четвртог фестивала поезије београдских основаца

„Мали победник“

Финалисти у старијој категорији Четвртог фестивала поезије београдских основаца „Мали победник“ су Елена Глигоријевић 6/5 и Лука Баровић 6/2.

Њихове песме биће објављене у Зборнику Фестивала, а наступиће другог дана Фестивала, у петак, 25. марта 2016. године у 11:30 часова.

——————————————————————————————————

Други литерарни конкурс „Лепо је волети“

На Другом литерарном конкурсу “Лепо је волети”, категоријa 6. разред, Лука Баровић 6/2 освојио је 3. награду. Конкурс је организован поводом 84. рођендана Мирослава Антића.

Свечана додела диплома и захвалница одржана је у петак, 18. марта у 14 сати у Великој дворани Дечјег културног центра Београд. Дипломе и захвалнице је уручио председник жирија Слободан Станишић.

——————————————————————————————————

Победничке фотографије Фото конкурса „Зграде Београда мојим очима“

Након провере гласова који су пристизали од 12. новембра 2015, стручна комисија ЈП Градско стамбено формирала је коначну ранг листу награђених основаца. Радови награђених ученика ће се наћи на календару ЈП Градско стамбено за 2016. годину. Бесплатна тромесечна школа професионалне фотографије, таблет рачунари, дигитални фото-апарати и занимљиве и едукативне књиге биле су додатни мотив за учеснике. Награђене су и две ученице наше школе, Софија Вујовић 6/2 и Теодора Лаловић 6/2. Награде су им уручене на свечаној додели награда у Скупштини града Београда 16. децембра 2016. године.
03 Софија Вујовић VI 2, ОШ Владислав Рибникар
Софија Вујовић 6/2
05 Теодора Лаловић VI2, ОШ Владислав Рибникар
Теодора Лаловић 6/2

——————————————————————————————————

Конкурс за најлепшу дечју љубавну песму „Љубав (ни)је само реч“

На конкурсу је учествовало  300 младих  аутора – 174  аутора узраста од првог до четвртог разреда основне школе и 126  аутора  узраста од петог разреда основне школе до 15 година…

Жири у саставу: Катарина Новаковић, библиотекарка Градске библиотеке – председница жирија, Душан Поп Ђурђев, песник и Александра Рајак, директор КИЦ „Младост“ је имао претежак посао – да изабере и награди најуспешније песме пристигле на конкурс.

Трећу награду за узраст од петог разреда  до петнаест година – За нај – песме освојио је наш Лука Баровић 6/2 (песма Вртоглавица).

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс Дечјег културног центра „Изокренута прича“

Прву награду на литерарном конкурсу „Изокренута прича“, категорија предшколци и прваци, освојила је Милијана Јовановић Брун 1/1 (наставник Соња Чукић).

Додела диплома одржана је 20. јануара у 13 часова у Малој  сали Дечјег културног центра.

12584044_10206424867514657_44215133_n

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Ивана Јовановић и Дечји културни центар

У категорији појединачне специјалне изокренуте награде, другу специјалну изокренуту награду освојио је ученик 6/2 Лука Баровић (наставник Сања Терић).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Дечји културни центар

——————————————————————————————————

Крокодокодил – такмичење за најбољу критику омиљеног филма или књиге

Од укупно 95 радова пристиглих из Београда, Бора, Вршца, Ниша, Кикинде и Пожаревца у форми илустрације или текста до 200 речи, жири је изабрао шест најбољих међу којима је и критика књиге Маслачково вино Реја Бредберија коју је написао Лука Баровић 6/2.
Изложба свих пристиглих радова отворена је 21.10.2015. од 14:30 часова у Омладинском позоришту Дадов када ће бити уручени и поклони свим награђеним ауторима.

„Маслачково вино“ Реј Бредбери

У узбудљивом свету Зеленграда живи главни јунак ове књиге дванаестогодишњи дечак по имену Даглас Сполдинг. Осим Дагласа ту су и човек времеплов, воштана вештица која прориче будућност, трговац старим гвожђем који је спасавао животе… и проналазач Лео Ауфман који је направио Машину среће.

„Машина среће“ – крајње занимљиво име. Е, баш та справа је на мене оставила најјачи утисак. Име обећавајуће!

На први поглед изгледа као машина која ће променити свет. Велика наранџаста кутија са вратима и столицом унутра. Лео је ставио своју жену у машину да испроба њен рад. У машини се налазио пројектор. Почео је да приказује слике. Прво Париз, Ајфелова кула, па онда Лондон, затим креће музика, па испаравање дивних мириса… Она дивна музика за плес која вас посећа на то да са својим мужем нисте плесали годинама… там, там, там… Онда се чује глас: „Лепи сте, прелепи сте, дивни сте!… Иако знате да нисте… там там там… И тај Париз, о тај Париз, у коме никада нисте били, а и знате да нећете бити… тада крећу сузе. Али не радоснице. Већ оне сузе које оплакују све недостижне ствари у вашим животима. Там, там, там… За крај, залазак сунца који вечно траје… Отварају се врата и из машине истрчава уплакана жена. Вечни залазак сунца! Па где то има? Ствари су лепе зато што кратко трају. Треба ухватити чаробни тренутак. Такве ствари изазивају срећу. А не слике Париза у коме никада нисте били, ни мирис цвећа које никада нећете помирисати, ни музика која вас подсећа да нисте играли годинама јер имате породицу, водите рачуна о деци…

И тада се машина запалила. Гори онако наранџаста и пушта музику, виче: „Прелепи сте, прелепи!“ Онда цео град долази са кофама воде и гаси ватру. Тад схватите шта су праве вредности. Машина среће која умало да уништи сву радост једне породице, сада гори. Гори у пламену својих лажних осећања, лажних слика, лажних хвалоспева.

Наука и технологија се развијају вртоглавом брзином, откривају се невероватне ствари, али ја бих заиста волео да се оваква Машина среће никада не измисли. Срећа је у нама.

Лука Баровић 6/2

——————————————————————————————————

27. међународни фестивал хумора за децу

На 27. међународном фестивалу хумора за децу Лука Баровић 6/2 је у категорији хумористичка проза освојио 3. награду за причу Савршен дан.

Савршен дан

Био је понедељак, савршен дан да Марта почне да мења неке ствари у свом животу. Отишла је до продавнице и купила љуту папричицу Стефану за рођендан. У парку се на љуљашци љуљала наглавачке. Почела је да хода на рукама. Појела је фолију уместо сендвича. Јела је супу виљушком уместо са кашиком. Легла је да спава на под уместо на кревет. Узела је књигу и почела да је чита са десне на леву страну и одоздо ка горе. Отишла је у суботу у школу. Почистила је лишће из дворишта и просула га по тераси. Појела је храну за мачке. Рекла да је учинила оно што није и за то је била кажњена. Певала је весело најтужнију песму. Рукавице је обула уместо чарапа и на главу шерпу ставила…
После дуге недеље чињења чудних ствари Марта је попевши се доле отишла у своју собу и задовољно заспала не би ли се добро одморила за нови понедељак.

——————————————————————————————————

2. међународни конкурс „Пошто Београд“

На 2. међународном конкурсу „Пошто Београд“ специјалну награду за лепоту поезије у категорији основна школа 5. и 6. разред освојио је Лука Баровић 6/2 (песма Мило за драго).

Другу награду у категорији проза ученика 5. и 6. разред освојио је Немања Савић 6/4 (Човек и пас), а трећу у истој категорији Лука Баровић 6/2 (Моја учитељица).

——————————————————————————————————

Школска 2014/2015. година

 

18. књижевни сусрет  “Гордана Брајовић” Алексинац 2015.

И ове године даровити основци и средњошколци одазвали су се на конкурс 18. књижевног сусрета „Гордана Брајовић“. Песме и приче (укупно 739 радова), послало је 398 ученика из 75 школа, па жирију није било лако да одабере најбоље.

Песма Одлазак Луке Баровића (5/2) је похваљена.

——————————————————————————————————

9. међународни фестивал дјечије поезије „Дјечије царство Микрофин“

Лука Баровић 5/2 је на 9. међународном фестивалу дjечије поезије “Дјечије царство Микрофин” освојио другу награду у старијој категорији.

——————————————————————————————————

Други међународни фестивал „КРАЉЕВСТВО БИЈЕЛИХ РАДА”

Овогодишњи принц „Краљевства Бијелих Рада“ је Лука Баровић (5/2), а принцеза Катарина Кузмановић из Бора! Лука је освојио прво место за песму „Одлазак“. Жири је радио у саставу, председник Вељко Дедејић, професор матењег језика и чланови Соња Миловановић, наставник матерњег језика, Наташа Андрић, књижевник и професор српског језика и књижевности и Слободан Зоран Обрадовић, књижевник.

kul41642015

Резултати

——————————————————————————————————

 Литерарни конкурс „Аврам Мразовић“

 

Лука Баровић 5/2 освојио је награду на литерарном конкурсу „Аврам Мразовић“, коју додељује Универзитет у Новом Саду – Педагошки факултет у Сомбору. Награђен је за рад на тему „Моја учитељица“.

Моја учитељица

Једног сунчаног септембра, један мали дечак држећи се са мамом за руке кренуо је у велику авантуру.
У школу је ушао кроз огромна врата. Стигао је у двориште. Оно је било препуно непознатих лица али дечак се трудио да гледа само у учитељицу јер му је она давала сигурност и наду да је на правом месту. Када су се сва деца окупила, кренули су ка учионици. Попели су се уз велике степенице које су изгледале као да немају краја, затим су скренули у ходник који је био дугачак као ауто-пут. Столови у учионици су били велики, столице су биле велике, табла, учитељица… све је било огромно! Први велики одмор је био диван, учитељица је рекла деци да седну поред џиновског дрвета, ту су појели ужину и започели игру. Изгледало је као да је игра трајала вечно.
Три године касније једног облачног септембра тај исти дечак је кренуо у школу, у свој четврти разред, без маме. Сигурним кораком прошао је кроз врата и попео се уз мале степенице, прошавши кроз ходник до своје учионице. Осећао се испуњено и срећно. Сео је на малу столицу поред свог друга Реље, осврнуо се лево и видео још много познатих, драгих лица својих другара. У учионицу је ушла насмејана учитељица.
Сада је све око мене некако мање, краће… све осим ње. Моје учитељице… која је већа него икада и која ће увек таква и остати. Моја и највећа!

Моја учитељица (Недостајање)

Ово је портрет и прича о недостајању. Прича о учитељици Јелици.
Она има подужу плаву косу и често носи пунђе и кикице. Има ситне очи које испод њених наочара изгледају сјајно и крупно. Усне су јој најчешће раширене у велики осмех, а њени бели и чисти зуби осмеху дају невероватну блиставост. Она има нормалан нос и румене образе. Увек има прав став, па чак и када седи. Има осећај за моду и осећај за боје и нијансе. Уз одећу оригинално усклађује торбе и оквире за наочаре.
Сећам се, било је врло маштовито када је обукла блузу са пантеровим туфнама, а њој додала ташну и оквир за наочаре такође пантеровски. Најчешће носи штикле. Понекад и балетанке…Њени кораци су лаки и сигурни. Таква је и она. Поред сигурности коју улива она је и сналажљива, добра, упорна, великодушна и што је најважније, једна весела жена.
Учитељица нас је научила много чему: да пишемо, цртамо, рачунамо, да бројимо, читамо… научила нас је да мислимо, да певамо, да играмо између две ватре…
И ових дана, док сам „петак“, често покушавам да уграбим прилику да одем до ње, моје бивше разредне, бар на кратко. Да је питам како је, а она да ме пита за оцене. Онда сетан, брзо одјурим низ ходник, да не закасним на наставу, а она тада из своје пантерове торбе извади разнобојне маркере, и започне час са њеним новим ђацима, онако насмејано како само она уме…

——————————————————————————————————

3. фестивал поезије београдских основних школа

„Мали победник 2015″

 

Финале 3. фестивала поезије београдских основних школа „Мали победник“ одржано је у петак, 27. марта 2015. године у Центру за културу и образовање Раковица. Лука Баровић је проглашен за апсолутног победника Фестивала и носи титулу Мали победник за 2015. годину. Лука ће нас представљати на 9. међународном фестивалу дјечије поезије „Дјечије царство“ који се одржава у Бањалуци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Литерарни конкурс Дечјег културног центра

„Лепо је волети“

 

Инспирисан ликом и делом Мике Антића Дечји културни центар Београд расписао је наградни литерарни конкурс под насловом “Лепо је волети!“. Тема овог конкурса била је ЉУБАВ.

Другу  награду у трећој категорији (5. и 6. разред) освојио је наш Лука Баровић (5/2).

Мило за драго

Моје срце загрејано
Запаљено, заљубљено
Гори дуго, целе ноћи
Јер је сада само њено

Чува она њега добро
И од снега и од кише
Срце моје само ћути
Све је тише, све је тише

Срце сам јој позајмио
И за узврат тражим њено
Дај ми срце, девојчице
Мислим да је то поштено

Узео сам срце њено
Она моје срце не да
И два срца тако горе
Док их љубав нежно гледа.

——————————————————————————————————

Конкурс за најлепшу дечју љубавну песму

„Љубав ни(је) само реч…“

 

10861025_1011922365489252_8586732343476580180_o

На конкурсу су учествовала 352 млада аутора – 199 аутора узраста од првог до четвртог разреда основне школе и 153 аутора узраста од петог разреда основне школе до 15 година – и нешто више песама…

Трећу награду за Нај – песме освојио је наш Лука Баровић (5/2) за своју песму Мило за драго.

——————————————————————————————————

6. међ. фестивал поезије и кратке приче деце и младих

„Станислав Препрек“

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Да би се неговало књижевно стваралаштво деце и омладине и да би се сачувала успомена на Станислава Препрека, једног од највећих хрватских песника, књижевника (рођеног у Шиду 1900. године, који је живео у Петроварадину), у организацији Сцене свих креативних, одржава се 6. међународни фестивал поезије и кратке приче „СТАНИСЛАВ ПРЕПРЕК“ за децу, средњошколску, студентску и омладину до 30 година.
Жири фестивала радио је у саставу мр Јован Михајило (председник), постхумно, мр Нера Легац (члан) и Стојан Симић Крпица (члан). На конкурс је стигло неколико хиљада радова од више стотина аутора из земље и иностранства (махом из земаља бивше Југославије), из данашњег региона.

Немања Савић, ученик 5/4 одељења наше школе је на 6. међународном конкурсу поезије и кратке приче деце и младих „Станислав Препрек“ освојио 1. награду за кратке приче у категорији основаца.

Додела награда 6. међународног фестивала поезије и кратке приче „СТАНИСЛАВ ПРЕПРЕК“ одржана је у Библиотеци „Стеван Сремац“ у Новом Саду, у петак, 5.12.2014. године.

——————————————————————————————————

Међународни конкурс за најуспелију причу Голубић 2014.

9771 - Gradska biblioteka Karlo Bijelicki - logoНа литерарном конкурсу који је расписала Градска библиотека „Карло Бјелицки“ у Сомбору у оквиру традиционалне књижевне манифестације „Вељкови дани“ (5. и 6.12.2014) Лука Баровић 5/2 један је од три ученика у другој категорији који су освојили Гран при за најуспелију причу. Лука је ово признање добио за причу „Баш мој челик“. Резултати конкурса су на линку: http://www.biblionica.rs/sr/golubic

БАШ-МОЈ-ЧЕЛИК

Поскакивао је по шуми и брао цвеће. Можда нисте навикли да видите Баш-челика оваквог али у мојој причи је баш такав. Добар, богат и славан по чојству и јунаштву. Све му је потаман осим љубави… страшно би волео да некога воли. Неку добру жену, чистога срца. Не би размишљао – одмах би је оженио. Како да је нађе? Једне ноћи усни сан у коме му дође вила Равијојла и која му објасни шта треба чинити да би нашао изабраницу срца свог. Поред кревета му остави некакав џак пун семења. Задатак је био да свака девојка добије по једно семе.

Поделио је семење девојкама по целој земљи и рекао: „Која буде за три месеца одгајила најлепши цвет, та ће ми бити жена.“

Први месец је био миран… ни на једном балкону, прозору… се ништа није дешавало… али другог месеца, свуда су почели да клијају мали изданци… будући цветови.

Трећег месеца дође и дан кад је требало доћи у Баш-челиков двор и донети цвет. Редови младих девојака су се протезали и дуж и около града… неке девојке су носиле и по две саксије… расадиле су цвет за сваки случај… био је то празник младости и лепоте… а наш јунак тужан и забринут… Милица, Јована, Анкица, Драга… Хризантеме, ђурђевци, љиљани, драгољуби, ноћне фрајле, божури…

Следећа, следећа… понављао је тихо. Већ је почело да се смркава… сви су се питали какав је то цвет који ће усрећити Баш-челика.

Дође на ред једна лепа а сиромашна девојка. Она је носила празну саксију.

Кад стаде пред Челика он разрогачи очи, па рече: „Како се зовеш?“

„Ђурђа господару… Извините, моје семе никако није могло да клија. Заливала сам га, и чувала, приче му причала а оно ни да макне. А ја баш волим цвеће.“

„Ти ћеш ми бити жена!“

Градом се зачу хук незадовољних девојака. „ Немогуће“ довикивале су.

А Ђурђа је стајала скамењена. Некако је смогла храбрости и упитала: „Како, па ја имам празну саксију?“

„Имаш празну саксију али ти је срце пуно доброте и искрености. Поделио сам свим девојкама уклето семење из којег ништа изникнути не може. Ти си једина која је гајила оно што сам јој дао. Остале су, видевши да им семе не клија, стављале у земљу ново семење.“

Све девојке су разочарано и постиђено ћутале.

А мој Баш-челик је заједно са својом женом Ђурђом постао Баш-велик.

——————————————————————————————————

Први књижевни конкурс „Цигански кревет“

 

Категорија – основна школа од 5. до 8. разреда – поезија

Прва награда

    Одлазак“ – Лука Баровић (5/2)

Специјална награда за лепоту поезије   

„У име цврчка и његове деце“ – Лука Баровић (5/2)

Категорија – основна школа од 5. до 8. разреда – лепота приповедања

Прва награда

„Школа чаробњака“ – Немања Савић (5/4)

 Друга награда  

„Савршен дан“ – Лука Баровић (5/2)

 

Немања Савић (5/4)

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Лука Баровић (5/2)

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Одлазак

Лука Баровић (5/2) – Прва награда – поезија

На бакином јастуку
Лежи птица плава,
а на плавој птици
сања једна глава…

Руком мази ћошкове
као да су крила,
ту је некад бакина
нежна рука била…

Са плавих висина
Врати ми се, бако,
Твоје мало унуче
Није тако јако.

Није тако храбро
да сузу савлада,
а није ни спремно
да са тугом пада…

На бакином јастуку
Лежи птица плава
а на птици плавој
плаче мала глава…

У име цврчка и његове деце

Лука Баровић (5/2) – специјална награда за лепоту поезије

Са гране цврчак скочи на мој длан

и сетно ми рече да му је живота остао још дан.

Уз то ми шапне жељу једну,

да мравима кажем истину вредну.

Да људима викнем истину важну

и напокон исправим причу лажну.

Причу у којој цврчак не вреди

већ само пева и докон седи…

у којој не скупља храну за зиму

јер весело свира виолину…

 

Чујте људи, мрави и птице,

упознајте цврчково право лице:

он не ради јер му је живот кратак,

природа му је дала тежи задатак!

Да продужи врсту и малим цврчцима да среће…

јер јесен ионако дочекати неће.

 

Кад би ви знали, да вам је живот мали,

зар не бисте само љубав и песму дали?

Зато он пева природи, животу…

не треба му храна за такву лепоту!

 

Школа чаробњака

Немања Савић (5/4) – Прва награда – лепота приповедања

Једног дана кад сам ишао у школу, упао сам у једну велику рупу и одједном сам се нашао испред своје школе. Имао сам чудан осећај да нешто није у реду. Када сам ушао унутра, видео сам да је чувар на улазу био витез који је у рукама држао штит и мач. Видео сам и своје другаре који су се претворили у фигуре од сламе. Разредна је постала добра вила и носила је магични штапић.
Питао сам разредну шта се догодило, а она ми је рекла да одем у кабинет за биологију и да тамо направим чудесну супстанцу која ће ме вратити у стварни свет.
Кад сам отишао у кабинет, у једној фотељи је седео мајмун и дремао наслоњен на сто. Направио сам ту чудесну супстанцу од длаке мајмуна. Кад сам то попио, одједном сам се пробудио и тада сам схватио да је то био само сан.
Погледао сам на сат и видео да је осам сати и да ћу сигурно закаснити на први час, па сам се обукао и пожурио у школу.

Савршен дан

Лука Баровић (5/2) – Друга награда – лепота приповедања

Био је понедељак, савршен дан да Марта почне да мења неке ствари у свом животу. Отишла је до продавнице и купила љуту папричицу Стефану за рођендан. У парку се на љуљашци љуљала наглавачке. Почела је да хода на рукама. Појела је фолију уместо сендвича. Јела је супу виљушком уместо са кашиком. Легла је да спава на под уместо на кревет. Узела је књигу и почела да је чита са десне на леву страну и одоздо ка горе. Отишла је у суботу у школу. Почистила је лишће из дворишта и просула га по тераси. Појела је храну за мачке. Рекла да је учинила оно што није и за то је била кажњена. Певала је весело најтужнију песму. Рукавице је обула уместо чарапа и на главу шерпу ставила…
После дуге недеље чињења чудних ствари Марта је попевши се доле отишла у своју собу и задовољно заспала не би ли се добро одморила за нови понедељак.

——————————————————————————————————

8. међународни фестивал поезије и кратке приче деце и младих “Душко Трифуновић”

 

Додела награда 8. међународног фестивала поезије и кратке приче деце и младих “Душко Трифуновић” одржана је у петак, 3. октобра 2014. године у Библиотеци „Стеван Сремац“ у Новом Саду. Жири фестивала радио је у саставу мр Јован Михајило (председник), постхумно, мр Нера Легац (члан) и Стојан Симић Крпица (члан). На конкурс је стигло неколико хиљада радова од више стотина аутора из земље ииностранства (махом из земаља бивше Југославије), из данашњег региона.

1. награду 8. међународног фестивала поезије и кратке приче деце имладих „ДУШКО ТРИФУНОВИЋ“ за кратке приче у категорији основаца добила је: 

Миа Мајерле (8/4) – „Уметник“

2. награду  8 међународног фестивала поезије и кратке приче деце и младих „ДУШКО ТРИФУНОВИЋ“ за поезију у категорији основаца добио је:

Матија Цонић (8/4) – „Радост животу“

„Уметник“ – Миа Мајерле (8/4)

Као мали, често сам побољевао и зато сам време најчешће проводио у својој соби сам и ни са ким се нисам дружио. Док су се моји вршњаци играли у парку, ја сам у соби цртао животиње. Анатомија животиња ме је много занимала, тако да ми је, поред ликовног, биологија била омиљени предмет у школи.
Моји родитељи су се често свађали, па није ни чудо што су се развели. Ја сам припао оцу. То је био тежак период у мом животу, као, уосталом, и цело одрастање. Пошто нисам имао пријатеља, увек сам седео у ћошку и цртао, постао сам жртва насиља и исмевања.
Срећом, кроз цртање сам изражавао смоје мисли и осећања, па ми је све било лакше. Тешила ме је помисао на то да су сви познати уметници много пропатили, те и ја, ако желим да постанем уметник, морам да патим. Мој отац није подржавао моју жељу за уметношћу и терао ме је да се одрекнем цртања.
Школу сам једва завршио зато што сам имао лоше оцене. Кад су наставници предавали, ја сам слушао, али моје мисли би убрзо одлутале и у том делићу секунде ја сам већ цртао.
Отац ми је дао канцеларијски посао у својој фирми. Моја канцеларија је била собичак одвојен од осталих. У њу није допирао никакав звук. Поступио је тако у нади да ћу се коначно концентрисати на дати посао. Но, није било тако. Пошто сам био сам у канцеларији пуној папира и оловака, бацио сам се на цртање. Моји најбољи цртежи су настали баш у тој канцеларији.
Ускоро сам добио маћеху Памелу. Она је била сушта супротност мом оцу. Ваљда су се због тога заволели и још увек се много воле. Памела је уметница и поседује своју сопствену галерију. Ипак, своју тајну јој нисам открио.
Једнога дана Памела је посетила мог оца на послу. Ја сам узео неколико слободних дана да бих отишао са друговима на пут. Памела је одлучила да посети моју канцеларију и да види где радим. Када је ушла, није могла да верује својим очима. Свуда по канцеларији су били моји цртежи. Било их је на стотине, што цртежа, што слика. Она је одлучила да покупи све цртеже и слике и да их постави у својој галерији. Ни отац ни ја о томе нисмо ништа знали.
Када сам се у недељу вратио с пута, Памела нас је замолила да одемо до њене галерије. Пред галеријом је било педесетак људи, који су чекали отварање изложбе. Мој отац и ја смо били збуњени и нисмо знали шта да очекујемо. Памела нам је обојици ставила повезе преко очију и увела нас у галерију. Како су људи улазили, само су се чули узвици. Сви су очито били одушевљени изложбом. Када нам је скинула повезе, нисам могао да верујем. То су били МОЈИ радови, МОЈА ИЗЛОЖБА. Те вечери сам продао тринаест слика. Мој отац никада није био поноснији. Он није веровао да ЈА могу да постанем УМЕТНИК.
Годинама након тога извињавао ми се због својих предрасуда, а то чини још и данас. Од тада је прошло петнаест година. Ја сам коначно постао оно што сам одувек желео – УМЕТНИК. Моји радови су постали познати, а моја уметност је помогла људима. Без Памеле се ништа од тога не би догодило.
Данас имам њену и очеву подршку, као и подршку своје супруге Софи и своје ћерке Анабеле. Хвала им свима!

„Радост животу“ – Матија Цонић (8/4)

Нека ми неко објасни
Јер није ми јасно зашто постојим
Нека ми неко каже
Зашто баш ја живим и минуте бројим
Нека ми неко исприча
Ко ми је живот подарио
И нека ми каже
Зашто сам створен

Чудотворна је моћ живљења,
Моћ да покренеш руке, да помераш усне,
Да видиш сунце, да чујеш глас,
Да прислониш руку на своје груди
И осетиш срце како куца

То је невероватан осећај:
Живети, осећати, разумети.
Волети свет око себе
Чак и кад си тужан, кад ти није ни до чега
Сети се да постоји разлог,
Разлог због којег крв тече баш кроз твоје вене,
Разлог због којег срце куца баш у твојим грудима,
Разлог нама непознат, али Богу познат

Зато, радуј се животу, буди срећан,
Поштуј то што је баш теби пружена та привилегија,
Што је баш теби издато право
Да постојиш на овоме свету

Нико те не може спречити да живиш; да проживиш живот како треба
Јер ти си јединствен и нико други то не може променити
И сваки секунд свога живота проведи у срећи
Јер ти си јединствен и то ти нико не може ускратити

——————————————————————————————————

Флерт 2014.

 

Лука Баровић 5/2 учествовао је са својим литерарним радовима на конкурсу „Флерт 2014.“ који је организовало Друштво српско-руског јединства „Тител“ и био један од финалиста у категорији прозних радова млађих разреда.
За своју причу „Наставница“ Луки је додељено признање 27.9.2014. на фестивалу лепих речи у Тителу, које је ово друштво организовало по четврти пут заредом поводом Европског дана језика.

priznanjeluka

Наставница – Лука Баровић (5/2)

Једног сунчаног септембра, један мали дечак држећи се са мамом за руке кренуо је у велику авантуру.
У школу је ушао кроз огромна врата. Стигао је у двориште. Оно је било препуно непознатих лица али дечак се трудио да гледа само у наставницу јер му је она давала сигурност и наду да је на правом месту. Када су се сва деца окупила кренули су ка учионици. Попели су се уз велике степенице које су изгледале као да немају краја, затим скренули у ходник који је био дугачак као ауто-пут. Столови у учионици су били велики, столице су биле велике, табла, наставница… све је било огромно! Први велики одмор је био диван, наставница је рекла деци да седну поред џиновског дрвета, ту су појели ужину и започели игру. Изгледалоо је као да је игра трајала вечно.

Три године касније једног облачног септембра тај исти дечак је кренуо у школу, у свој четврти разред, без маме. Сигурним кораком прошао је кроз врата и попео се уз мале степенице, прошавши кроз ходник до своје учионице. Осећао се испуњено и срећно. Сео је на малу столицу поред свог друга Реље, осврнуо се лево и видео још много познатих, драгих лица својих другара. У учионицу је ушла насмејана учитељица.
Сада је све око мене некако мање, краће…све осим ње. Драге наставнице… која је већа него икада и која ће увек таква и остати. Моја и највећа!

——————————————————————————————————

 Школска 2013/2014. година

Табла фест 2014.

Нишки креативни студио, поводом завршетка школске 2013/2014. године, расписао је јавни конкурс за најбољи ликовни и литерарни рад на теме: Сањао сам, кад порастем…, Највећи поклон је добар друг и Када не би било табле.
Жири Табла феста 2014. у саставу Момир Драгићевић, књижевник из Крушевца, Русомир Арсић, књижевник из Ниша и Срђан Сиђа Живковић, главни и одговорни уредник часописа Табла, одлучио је следеће:

Најбољи литерарни рад
Категорија – млађи узраст (1. и 2. разред)

Прво место
Тодор Стојковић (2/2)
за песму „Замишљено путовање“

Fotor053101125

Тодор Стојковић (2/2)

todor stojkovic

Најбољи литерарни рад у категорији – млађи узраст (1. и 2. разред) – Прво место – Тодор Стојковић (2/2) за песму „Замишљено путовање“

——————————————————————————————————

5. међународно бијенале – БУДИ

5. међународно бијенале уметничког дечјег израза – БУДИ

 

budi14

На конкурс 5. БУДИ – „Снови су да се прате“, пристигло је укупно 2130 појединачних и групних радова у категоријама БУДИ успаванка, БУДИ лутка за спавање, БУДИ боје мојих снова, БУДИ спавалица, БУДИ опрема за спавање, БУДИ причалица, БУДИ будилник. Радови су пристигли из земље и региона, али и из иностранства (Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Сингапур, Русија…).

Жири у саставу мр Иван Грубанов (академски сликар, председник жирија), Емил Сфера (академски сликар), Предраг Старчевић (професор разредне наставе), Снежана Ћурувија (главна координаторка 5. БУДИ-ја) и мр Бранислав Радовановић (уметнички директор Бијенала) је наградио најбоље.

У категорији „БУДИ успаванка“ рад Луке Маглића (3/5), „Авион снова“  је похваљен и оцењен као „сликовит и сведен наратив који уводи у свет снова и маште“. С обзиром на то да је од 2130 пристиглих радова, Лукин рад похваљен, ово је заиста велики успех! Честитамо, Лука!

Лука Маглић (3/5)

Лука Маглић (3/5)

Похваљен рад "Авион снова"

Похваљен рад „Авион снова“

——————————————————————————————————

VIII књижевни конкурс „Шантићево перо 2014“

Прво место

у категорији „Најбоља песма или песничка збирка“ (за ученике основних школа)

Лука Баровић (4/2)

Тема: „На бакином јастуку“

Одлазак

На бакином јастуку
Лежи птица плава,
а на плавој птици
сања једна глава…

Руком мази ћошкове
као да су крила,
ту је некад бакина
нежна рука била…

Са плавих висина
Врати ми се, бако,
Твоје мало унуче
Није тако јако.

Није тако храбро
да сузу савлада,
а није ни спремно
да са тугом пада…

На бакином јастуку
Лежи птица плава
а на птици плавој
плаче мала глава…

——————————————————————————————————

8. међународни фестивал „Дјечије царство Микрофин 2014“

3. награда

Лука Баровић (4/2)

lukabarovic

——————————————————————————————————

6. међународни фестивал “Марковдански сусрети деце и песника”

 

Шести Марковдански сусрети деце и песника одржани су у суботу, 10. маја на Панонији. На овој књижевној манифестацији су додељене награде за најбоље дечје песме пристигле на расписан конкурс „Волим те равницо“. Током целодневног програма одржавала су се такмичења у драмолетању, музикаљењу, песничењу и потрази за благом. Најбоље песме, драмске секције, екипе и појединци су награђени, а њихови радови су публиковани у зборнику Фестивала.

На конкурсу „Волим те, равницо“, Лука Недељковић (3/5) је освојио 3. награду, а песма Анђеле Кецојевић (3/5) је похваљена. Обе песме се налазе у зборнику Фестивала.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

volim te ravnico luka n

Награђена песма „Волим те, равницо“

 

Похвала

Fotor0519205132

Анђела Кецојевић (3/5)

andjela kecojevic volim te ravnico

Похваљена песма „Волим те, равницо“

——————————————————————————————————

Литерарно-ликовни конкурс „У хајку на бајку“

На Светски дан дечје књиге, 2. априла 2014. године, Дечје одељење „Чика Јова Змај“ Библиотеке града Београда организовало је сусрет младих аутора који су освојили награде на литерарном конкурсу „У хајку на бајку“. Међу њима је и Алексеј Ђурђевић, ученик одељења 5/6, који је освојио друго место на конкурсу. Његова бајка „Царевићи и покретни дворац“, као и остали награђени радови ученика из Србије и дијаспоре, биће објављена у листу Политика (на страни Политика за децу) и на фејсбук страници Дечјег одељења „Чика Јова Змај“ Библиотеке града Београда.
Честитамо на успеху!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Царевићи и покретни дворац

Био једном један цар који је имао три сина и једну кћер, коју је много волео. Једнога дана девојка замоли свога оца да се с браћом прошета по ливади. Отац јој допусти. Тек што изађе пред двор, у један мах из ведра неба долете застрашујући змај и шчепа девојку, те је однесе небу под облаке. Браћа се брже-боље опремише за пут и кренуше да траже сестру.
После дугог путовања наиђоше на огромну мочвару, коју је обавијала густа и застрашујућа магла. Мочвара је деловала опасно, али су знали да морају да уђу ако желе да спасу сестру. И тако уђоше у мочвару. Али тамо, страшно дрвеће нападе царевиће. Они потегоше сабље, па не беху срца кукавичка, те се почну јуначки бранити. За трен ока посекоше грање. После борбе нађоше угодно место и ту преноћише. Раном зором кренуше даље на пут.
Путујући тако наиђоше на пут који је водио ка граду, те се договорише да прате тај пут. И тако стигоше до града. Док су улазили у град, мрак се већ почео хватати, те решише да законаче у старој крчми. Ту вечераше, а стари крчмар им исприча причу о змају и његовом покретном дворцу. Царевићи помислише да се у замку можда крије њихова сестра, те одлучише да у рану зору пођу у тај замак не би ли спасли сестру. Кад је зора зарудела, они се упутише ка замку.
Тако, путујући, зађоше у једну планину, целу оковану снегом и ледом. Беше то краљевство ледених орлова.Пробијајући се тако кроз снежне сметове и борећи се са леденим ветровима, стигоше до једне пећине. Ту их ухвати мрак и они решише да ту преноће.
Пред саму зору затресе се земља и све поче да тутњи. Царевићи се од те тутњаве пробудише, а оно тамо два страшна ледена орла. Орлови јурнуше на њих да их растргну, а царевићи потегоше сабље, те свом силом ударише на орлове. И у један мах орловима одсекоше главе. После битке наставише пут.
Путујући тако даље, иза брда видеше неки дим. Помислише да тамо неко живи, па наставише тим путем. Кад стигоше тамо, угледаше кућерак на врх литице. Покуцаше на врата. Врата им отвори гостољубиви мали човек. Кад рекоше ко су и одакле су, и где су се упутили, старац им рече како могу да победе змаја и спасу своју сестру. Рече им да поред зидина дворца дрема једна мачка и да у тој мачки има једно срце, а у том срцу један миш. „Е, тај миш је змајева снага! Ако њега убијете, убићете и змаја и спасти сестру.“
Царевићи одмах кренуше ка дворцу који се налазио са друге стране планине. Када стигоше тамо, угледаше огроман дворац који лебди међу облацима. Био је сав од злата и драгог камења које се пресијавало на сунцу. Док су се приближавали дворцу, почеше се договарати како да се попну и уђу у њега. Кад се приближише, угледаше једно дрво, те се попеше на њега, а са њега у дворац. Тек што су ушли, видеше ону мачку како дрема поред зидина. Ухватише је, па кад је убише, из њеног срца искочи миш, те и њега убише. Чим убише миша и змај паде мртав. Царевићи нађоше сестру где седи у дворцу, а крај њених ногу змај мртав лежи. Кад сестра виде браћу, силно се обрадова.
И тако царевићи спасише сестру од страшног змаја и сви заједно вратише се срећни и задовољни кући к своме оцу.

Алексеј Ђурђевић, 5/6

——————————————————————————————————

Фестивал „Мали победник“

295508_580151711994938_1237035200_n

Категорија 1 – млађи узраст (I-IV)

II награда

Лука Баpовић (4/2)

luka barovic

Лука Баровић (4/2) – 2. награда

pesma luka b.

„Хвала мами роди и тетки природи“ – Лука Баровић (4/2) – 2. награда

Финалисти – млађа категорија

Предраг Луковић (3/5) – „Једна сасвим откачена песма“

Лука Баровић (4/2) – „Хвала мами роди и тетки природи“

Елена Глигоријевић (4/5) – „Мамино дете“

Огњен Јајчанин (4/2) – „Досада“

1964950_10203536979415776_1636459693_n

Огњен Јајчанин (4/2), Лука Баровић (4/2), Предраг Луковић (3/5) и Елена Глигоријевић (4/5)

elena pesma

„Мамино дете“ – Елена Глигоријевић (4/5)

ognjen pesma

„Досада“ – Огњен Јајчанин (4/2)

predrag pesma

„Једна сасвим откачена песма“ – Предраг Луковић (3/5)

Ученици чије су песме објављене у Зборнику Фестивала:

Анђела Богићевић (3/2)

Милан Цамбикос Илић (3/2)

Милица Равлић (3/2)

Никита Лукић (3/2)

Анђела Кецојевић (3/5)

Кристијан Ђорђевић (3/5)

Лазар Богдановић (3/5)

Христина Татић (4/1)

Лара Тодоровић (4/5)

Александар Бекић (4/6)

Александра Хаџић (4/6)

Лука Марковић (4/6)

Невена Михаиловић (4/6)

Стефана Ђурђевић (4/6)

Ања Рац (5/6)

Лена Даријевић (5/6)

Софиа Бошковић (5/6)

Софија Диклић (6/1)

Матија Цонић (7/4)

Миа Мајерле (7/4)

——————————————————————————————————

Конкурс „Голубић 2013“

1. место у својој узрасној категорији за најуспелију причу

Лука Баровић (4/2)

Савршен дан

Био је понедељак, савршен дан да Марта почне да мења неке ствари у свом животу. Отишла је до продавнице и купила љуту папричицу Стефану за рођендан. У парку се на љуљашци љуљала наглавачке. Почела је да хода на рукама. Појела је фолију уместо сендвича. Јела је супу виљушком уместо са кашиком. Легла је да спава на под уместо на кревет. Узела је књигу и почела да је чита са десне на леву страну и одоздо ка горе. Отишла је у суботу у школу. Почистила је лишће из дворишта и просула га по тераси. Појела је храну за мачке. Рекла да је учинила оно што није и за то је била кажњена. Певала је весело најтужнију песму. Рукавице је обула уместо чарапа и на главу шерпу ставила…
После дуге недеље чињења чудних ствари Марта је попевши се доле отишла у своју собу и задовољно заспала не би ли се добро одморила за нови понедељак.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Школска 2012/2013. година

Конкурс ИП „ЈРЈ“ „Шерлокова бележница – мистерије и авантуре“ и „Небеске кочије“ 

На конкурсу ИП „ЈРЈ“ за младе и талентоване садашње и будуће писце на тему „Шерлокова бележница – мистерије и авантуре“ и „Небеске кочије“ наше ученице Милена Вучетић (7/2) и Елена Бомештар (5/1) су биле најбоље и њихови радови се налазе у књигама које су тим поводом штампане. У четвртак, 25.10.2012. године, на Сајму књига, Милени и Елени су уручене дипломе и књиге у којима се налазе њихови радови. Књиге „Небеске кочије“ и „Шерлокова бележница – мистерије и авантуре“ резултат су рада талентованих ученика који су се уз помоћ својих учитеља, наставника и библиотекара опробали у књижевном стваралаштву.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Шерлокова бележница – Милена Вучетић (7/2)

Мирис воћног чаја ширио се из кухиње до носа др Вотсона и Шерлока Холмса. Уз смешак очекивали су чај госпође Хадсон и бесконачне приче о доживљајима са путовања. Убрзо су чули лупкање малих потпетица и звецкање финих ружичастих шољица на сребрном послужавнику. Пијуцкајући чај скакутали су са теме на тему све док их није прекинуло звонце. Испред врата стајао је поштар са пакетићем у рукама. Био је замотан у шарени папир.
Примили су га и видели да то није личило ни на шта. Био је то скуп предмета из различитих делова света. Ту је било дрвета из Јужне Америке, метала из Северне, бисер из Јапана, пластике из Немачке и грумен угља из Африке. Дрво је служило као рам у коме су се налазила два једнака штапића од метала које је одвајао бисер. Цела скаламерија је стајала на грумену угља. Погледали су се истовремено и као да су читали мисли једни другима.
Питали су се чему ово служи, ко га је послао? Нису имали одговора, али ипак су се обрадовали. Нашли су се пред новом загонетком.
Холмс је узео лулу и са преданошћу пса трагача истраживао предмет. Опипавајући делић померио је бисер, излетела је порука. Чудним али читљивим словима је писало: „Поштовани господине Холмсе, потребна нам је ваша помоћ. Очекујемо вас у древном граду Маја Чичен Ица. С поштовањем, Ахулед“.
Без размишљања су се спаковали и били у авиону. После напорног лета запахнуо их је врели ваздух. Уз помоћ мапе пронашли су Чичен Ицу и необичног човека који је озареним лицем гледао у њих. Пришао им је и замолио да га следе. Одлучним кораком су кренули у разрешење мистерије.
Ненаметљиво их је увукао у пирамиду и тајним пролазима дошли су до величанствене оазе. Била је испуњена најразличитијим шареним биљкама, прелепим птицама и доброћудним људима. На великом централном тргу налазило се задивљујуће дрво које је боловало и имало доста сувих грана. Необични човек им рече да су због њега и дошли, а да ће им све објаснити поглавица Ахулед.
Дочекао их је у прелепој палати са великим изрезбареним стубовима. Објаснио је да се људи из цивилизације све више приближавају и сваким даном су ближи скривеном улазу. Дрво то осећа и нестаје. Кад оно изумре сав народ Маја ће нестати заувек. Сузним очима је молио за помоћ. Уистину, Холмс се није могао сетити необичнијег случаја. Решења су му попут бљесака пролазила кроз главу док није дошао до правог. Кључ спаса је видео у људској похлепи и жељи за атракцијом.
Смислили су да исклешу календар са лажним предсказањем о смаку света који ће сместити пред улазом оазе. Када га буду нашли, то ће их толико одушевити да даље неће залазити у тајне ходнике. Вредни људи су замисао брзо остварили, а задовољни Холмс се вратио у сигурност својег дома.
После неколико месеци, пијуцкајући чај госпође Хадсон мисли му је прекинула вест која је брујила по свим телевизијама. Научници су пронашли плочу древних Маја на којој је било исписано предсказање о смаку света. Атракција је учинила своје, цивилизација је имала тему извесно време, а Маје су били сигурне и уживале су у лепоти задивљујућег дрвета.

Небеске кочије – Елена Бомештар (5/1)

У малом граду поред реке свакога дана причале су се приче да испод снажног и великог водопада постоји град. Нико није имао прилике да га посети и види. Многи су покушавали да допру до њега али неприступачне стене, јачина воде тог снажног водопада нису се могле савладати.
Младић, снажан и леп често замишљен и сањалачких очију проводио је доста времена посматрајући водопад. Његови мештани сматрали су га чудаком. Он је био обичан младић заљубљен у силину и лепоту тог водопада и девојку која је попут виле израњала из снажног водопада, са осмехом га посматрала и у истом трену нестајала.
Младић је био заслепљен том лепотом и није био сигуран да ли је то сан или стварност. Упорно свакога дана седео је поред водопада и чекао је да се појави лепа девојка и да му упути онај чаробан осмех.
Када му је досадило чекање ушао је у хладну воду, запливао ка снажном водопаду и нестао је у његовој пени. Мештани су мислили да се младић удавио.
Њега је испод водопада без свести пронашла она лепа девојка за којом је он пошао. Она га је данима неговала и успела да га оживи.
Младић се брзо опоравио и схватио да се налази у граду изобиља, лепоте и да сви који живе у њему су вилењаци које је он познавао из књига које је волео да чита.
И поред великог гостопримства младић није могао да остане да живи у граду јер они не примају странце. Вилењаци су му помогли да се врати кући.
Он се вратио у свој град са девојком која је имала изглед виле и најлепши осмех на свету.
Сви мештани његовога града знали су да је младић видео град испод водопада. Он никада није открио своју тајну и често је посећивао град вилењака са својом вољеном женом изгледа виле.

13 и по прича

У Библиотеци града Београда је у уторак, 18. децембра 2012. године представљена књига 13 И ПО ПРИЧА, у којој се налазе приче крими жанра које су писали ђаци основних и средњих школа.
Књига је заправо резултат пројекта „Мултимедијалне радионице за писање детективских романа“ који је друштво „Лицеј“ реализовало током 2011. године у београдским основним школама, уз сарадњу Библиотеке града Београда и подршку Секретаријата за образовање.
О књизи су говорили: Драгана Божиновић, председник друштва Лицеј, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Петар Арбутина извршни директор Гласниковог Издаваштва Редакције књига и часописа, као и аутори прича у књизи међу којима су и ученици наше школе: Дуња Станић (8/5), Тина Томановић (5/5), Антоније Јеремић (4/2) и Огњен Вујичић (5/5).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Литерарно-ликовни конкурс „иСТРИПуј своју причу“

Светски дан дечје књиге се од 1967. године обележава сваког 2. априла на рођендан Ханса Кристијана Андерсена.
Дечје одељење Библиотеке града Београда „Чика Јова Змај“ обележило је Светски дан књиге уручењем награда и похвала најбољим радовима литерарно-ликовног конкурса „иСТРИПуј своју причу“.
Литерарно-ликовни конкурс био је намењен деци узраста од 7 до 14 година и имао је за циљ да се подстакне креативан израз код деце и да она осмисле кратку причу и на основу ње направе мали стрип (у папирној или електронској форми). Као и претходне и ове године на конкурс су се пријавила не само деца из Београда већ и из дијаспоре.
Одзив на конкурс је био велики, а жири је изабрао најбоље радове у две категорије – стрип рађен руком и у електронској форми. Акцији обележавања Светског дана дечје књиге прикључила су се и деца из Предшколске установе „Чика Јова Змај“ изложбом стрип-књига и ученици ОШ „Дринка Павловић“, „Скадарлија“ и „Владислав Рибникар“ изложбом маркера за књиге.
Прво место на конкурсу освојила је Јана Мариновић (7/4), а рад Милице Јовановић (5/2) је похваљен.

jana

1. награда – Јана Мариновић (7/4)

Јана Мариновић (7/4)

Јана Мариновић (7/4)

 

Похваљен рад - Милица Јовановић (5/2)

Похваљен рад – Милица Јовановић (5/2)

Милица Јовановић (5/2)

Милица Јовановић (5/2)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Дани ћирилице – Баваниште 2013.

Милица Ковачевић (2/5) освојила је прву награду на конкурсу „Дани ћирилице – Баваниште 2013“.

Будимо људи

Са члановима породице често разговарам о срећи, радости, лепом понашању и љубави. Посебно волим да разговарам са баком, док шетамо.
Једног лепог дана, сека и ја смо са баком отишле у оближњи парк. Играле смо се са другарицама у парку. Две девојчице нису хтеле да се лепо договоре око лопте. Њихово понашање је било непримерено. Сека и ја смо изашле из игре. Пришле смо баки и селе поред ње, на клупу. Бака нам је рекла да се нас две не смемо понашати као ове девојчице. Морамо бити добре и морамо се стално договарати. Не смемо бити себичне. Поред тога, додала је, морамо бити љубазне, пажљиве и добре. Када друг нема ужину, било би добро да поделимо своју са њим. Не смемо никада лагати. Према свима се морамо опходити са поштовањем. Да би нас други ценили и поштовали, морамо бити фине и морамо се лепо понашати. Лепе и љубазне речи не смеју изостати. Све ружне речи морамо брзо заборавити.
Тог дана бака нам је рекла да морамо бити људи. Ми смо је питале шта то значи. Она је одговорилa: „Ако се понашате овако, како вас учим , бићете добри људи.“
Сека и ја смо повикале у један глас: “Будимо људи!”

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

Конкурс „Радионица баснописаца 2013“

Жири за доделу награде по Конкурсу “Радионица баснописаца”, Задужбине “Доситеј Обрадовић” донео је одлуку да Лука Баровић (3/2) буде награђен 3. наградом у категорији за најбољи литерарни рад, а одељење 3/5 добило је 2. награду за колективно учешће на конкурсу. Награде су уручене 4. јуна 2013. године у ЗОО врту у Београду.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

3. награда у категорији за најбољи литерарни рад

„Мајмунисање“ – Лука Баровић (3/2)

 Препирала се два момчића

Да ли се могу назвати људска бића,

Од чије врсте човек потиче,

На кога је паметан

И од ког ниче

Бабун или горила

Препирка је тешка била.

Ја сам паметнији од човека,

То се зна још од прошлог века.

А ја ћу да обучем сако

И на улици ће ми „Добар дан“ рећи свако.

То је лако, неки људи баш немају стила,

Мислим да не разликују сову од крокодила.

Ја сам бржи од тебе, а човек је брз.

Можда ја јесам спор

Али бар могу да се попнем на бор.

Па то човек не може!

Није ме брига, ја сам човек и тачка!

Да би био човек, треба ти мачка!

Ма шта ће ми мачка, имам буве и тааачка!

Да би био човек, мораш да једеш сланине суве.

Шта ће ми сланине суве, мени су довољне буве,

Чешкам се по цео дан и немам никакав план.

Хајде не будали, ништа нам не фали!

Пусти људско биће, идемо на пиће!

У праву си, друже, будимо што јесмо!

Седи поред мене, јасно нам је где смо.

Руковањем прекратише муке

И весело узеше новине у руке.

luka barovic basnopisci

Лука Баровић (3/2)

——————————————————————————————————

5. марковдански сусрети деце и песника

1. место на конкурсу „Хвала мами роди и тетки природи“

Лука Баровић (3/2)

Хвала мами роди и тетки природи

 

 Хвала мами роди

Што нас је пренела све

Од Северног пола

До Србије

Само једно мени није јасно

Како кад нас кроз оџак убацује

то не ради гласно?

А направила је велику буку

Да би превезла Луку

У једном сату пренела је Нату

Морала је да поједе јабуку фину

да би превезла Катарину

На граници је дала велике паре

да би прелетео Маре

Док је дувао ледени ветар

умало јој није испао Петар

Кад је стигла у Србију Тања

Роди је требала бања

У току лета у ком је носила Рељу

сањала је удобну и меку фотељу

Док се превозио Мики

урлао је и тражио кики-рики

Пренела је она разне клинце

И немирне а и Финце

Мексиканце, Индијанце…

Али мене није!

Ја сам са дрвета пао

и уопште ми није жао

што је све донела рода

а мене тетка природа!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

——————————————————————————————————

5. међународни фестивал поезије и кратке приче „Јоан Флора“

3. место – поезија – категорија основаца

Лука Баровић (3/2)

Рам

Нацртао сам један јастук

Чашу и дрвени сто

И књигу једну смешну

Хи, хи, хи, хи, хо

И кип један лепи

Машну папирну хо, хо, хо, хо, хо

Балон један црвени

И змаја зеленог али ох…

Рам се ту збио и моју слику затворио.

Спавач

Ноћ се спустила тамна

А ја испод покривача лежим

И у слатки сан бежим

У мом сну срећни смо сви

Фалиш нам још само ти

 

 Друг постоји да је ту

 Има једна буба мала

Одувек је она знала

Да другарство није шала

Има један цвет у трави

Пријатељство он сад слави

Бумбар му је другар прави!

Има једно снажно дрво

Лишће му на листи прво!

Има једна вредна пчела

Другарица јој рада бела

Свако има друга свог

Друга има чак и рог!

Друг постоји да је ту

И у добру и у злу.

Буба мала свога друга не би дала

И то дрво јако, снажно

За лишће је врло важно

И та пчела, и тај рог…

Свако чува друга свог

Друг постоји да је ту

У животу и у сну!

 

——————————————————————————————————

6. књижевни сусрети „Гордана Брајовић“ – Алексинац, 19. април 2013.

Похвала за прозу – млађи узраст

Лука Баровић (3/2)

Мачка на продају

Једнога дана један човек је викао: Продајем мачку, врло јефтину мачку! Дошао је доктор и купио ју је. Поклонио је свом сину који иде у први разред ОШ „Владислав Рибникар“. Син се обрадовао мачки и ставио је на скејт. Желео је да се мачка лепо проведе и гурнуо је низ брдо. Погледао је горе и видео сунце и облаке… Када је вратио поглед на мачку приметио је да се слупала у врата од библиотеке. Упао је унутра и нашао књигу о месецу…

Отишао је у шуму и нашао водопад. Пустио је мачку низ њега. Мачка је искочила из воде и нашла комад шунке. Баш када је хтела да га поједе веверица је шутнула у лице. Украла јој је јело и побегла на дрво. Мачка је остала гладна и мокра. Дечко је ставио мачку у свој шешир и угрејао ју је. Однео је кући. Када је дошао кући нацртао је папагаја кога је мачка изгазила. Онда је нацртао тигра и жабу којих се мачка уплашила. Побегла је напоље и случајно појела цвет јер је мислила да је храна. У том тренутку појавио се пас који је почео да је јури. Дечак је схватио да је претерао и да се мачкин добар провод претворио у јад. Узео је своју мачку, отерао пса, нахранио је… нежно помазио. Постали су прави пријатељи.

 

——————————————————————————————————

5. међународни фестивал поезије и кратке приче „Јанош Сивери“

2. награда за кратке приче

Лука Баровић (3/2)

Живот речце не

Ја се зовем речца не. Код мене је све не. Не идем у школу, не купам се, не читам, не пишем, не свирам и само ме занима незнање.

Цео свој живот живим у реченици: Марко не уме да чита.

Тамо се страшно досађујем. Понекад успем да побегнем у библиотеку код мојих родитеља. Они живе у једној књизи Љубивоја Ршумовића. Имају велико и занимљиво друштво. Стално су са гомилом придева и именица… И баш им је весело. Кад се испричамо ја се вратим у своју реченицу која се налази у једној старој ишкрабаној свесци. Такав је мој живот…

Бићу срећна тек када Марко будео узвикнуо: Умем да читам!

 

Необична прича

Једног давног дана живела су три племена и једно велико краљевство. То су били јесен, лето и пролеће три племена, а краљевство зима.

Три племена су била позвана да представе своје синове принчеве пред прелепом принцезом зимом… Пожелела је да се уда.

Млада принцеза је обукла своје најлепше и најбеље хаљине сашивене од пахуља и леда. Чуо се звук добоша там, там, там, цео замак је изашао напоље да види шта се дешава… стигли су принчеви, почело је представљање.

Прво се поклонило пролеће. Бацало је око себе пуно зеленог лишћа и разнобојне пупољке. Зима се насмејала. Питала га је да ли може да се дигне до облака па да се нађу горе јер она јако воли да јури по висинама. Треба јој муж који уме исто што и она… Пролеће је слегло своје зелено лишће и шарено цвеће и кренуло ка излазу из замка. Његови ветрови нису тако јаки.

Када је то видео принц лета, ужасно се уплашио, почео да се презнојава и да шири толику врућину да је принцези почела да се топи хаљина, ципеле, вео… Почела је да плаче јер је све болело. Топила се лагано као восак. Принц лета није имао снаге да се помери.

Одједном зачу се јак ветар. Жуто бакарно лишће летело је на све стране. Кишни облак стаде изнад лета и расхлади га. У ветровитом вртлогу јесен однесе принцезу горе. Док су се вртели по облацима кестење је весело ударало по крововима. Спашена је!!! Викао је народ.

Спустили су се на земљу загрљени, принцеза зиме и принц јесени. Пољубили се и схватили да не могу једно без другог.

——————————————————————————————————

Школска 2010/2011. година

Литерарни конкурс “Како би Том Сојер данас изгледао“

У част Светског дана дечје књиге, Дечје одељење Библиотеке града Београда организолвало је 1. априла у 11.00 часова у Библиотеци “Чика Јова Змај’‘,  дружење са писцем Љубивојем Ршумовићем. Том приликом додељена је награда Софији Пантић, ученици петог разреда Основне школе “Владислав Рибникар“, која је победила на литерарном конкурсу “Како би Том Сојер данас изгледао’‘, који је расписан путем социјалне мреже Facebook.

У сарадњи са Српском секцијом IBBY-ја у Библиотеци “Чика Јова Змај“ отворене су изложбе књига писца Љубивоја Ршумовића и илустратора Боба Живковића, који су овогодишњи кандидати Србије за Андерсенову медаљу.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.