Представљање књиге „Птица на ветар“ Весне Алексић у Дому Вукове задужбине

Уобичајен

Ученици одељења 4/2 и 4/4 су у четвртак, 5. децембра 2019. године посетили Дом Вукове задужбине и присуствовали представљању књиге Птица на ветар књижевнице Весне Алексић.
Весна Алексић бави се књижевношћу за децу и младе, а своје прве текстове написала је за Политику за децу. Досад је објавила десет романа, дванаест књига приповедака и шест сликовница, а већина тих наслова доживела је више издања. Аутор је и монодрама, две позоришне представе и више радио-драма за децу, као и једне игране ТВ серије. Добитник је бројних престижних награда из области књижевности за децу. Пише и у књижевној периодици о књижевности и приказује нове књиге за младе у часописима.
Промоцију је отворила уредница Издавачке куће „Пчелица издаваштво“ из Чачка, издавач књиге, госпођа Бојана Јовановић која је направила увод и пожелела добродошлицу ученицима, а ауторка књиге, књижевница Весна Алексић наставила да вешто води четвртаке кроз ову занимљиву причу.
У роману Птица на ветар постоји неколико наративних токова груписаних око неколико јунака, који се међусобно познају, друже, па се њихове приче преплићу и допуњавају. Међутим, покретач радње је сасвим бенигни догађај – случајна граматичко-правописна омашка, lapsus lingue, једне од јунакиња – Јер сам лепа? – уместо Је л᾽ сам лепа? Дечје, вршњачко задиркивање и исмевање, које се отргне контроли прераста у суровост, делује попут грудве снега бачене низ планину. Весна Алексић је генијално приказала колективно несвесно код деце, која су заведена неписаним правилима групе и у складу с тим се понашају. С друге стране, имамо младог појединца, још увек неформирану личност (али „дрво се савија док је младоˮ) која је свесна своје грешке, која је свесна свог нарушеног угледа, све би сада урадила другачије, не би допустила себи такву глупост, труди се да достојанствено издржи понижење, али понос попушта и она се строваљује и топи у бујици беса, а затим и суза. Сви су свесни да је шала отишла предалеко, али нико први не попушта…
Паралелно с овом причом, Весна Алексић развија мотив ирационалног страха и маније гоњења код усвојеног дечака коме удобност, топлина и љубав новог дома не могу да надокнаде трауме из раног детињства. Његово сећање на прошлост, умрлу мајку и болесног оца који не може да води рачуна о њему, иако магловито и нејасно, још увек је живо и моћно. То је његова птица у грудима која му не да мира и тера га да бежи и бежи… Једно такво бекство одвешће га под точкове аутомобила и право у болнички кревет, одељења интензивне неге. Требало је снаге да се птица на ветар победи и унесе мир у свакодневни живот.
Читавом књигом влада нека меланхолична атмосфера истрошене зиме на одласку која пролећу не допушта да дође. Смењују се киша и снег, сви су поспани и дремљиви, млади, а уморни од живота и наизглед безазлених проблема. На крају пролеће побеђује, коначно долазе дани неког ведријег и живљег живота. За разлику од истините приче која је Весни Алексић била мотивација, овај роман шаље поруке оптимизма. С пролећем као да су сви постали здравији, живљи, паметнији – завађени су се помирили, болесни оздравили, а глупост и страхови су побеђени!
Лазара, Андрија, Јована и Петра су имали част да читају одломке из књиге, а сви заједно, посебно дечаци, данас су са великим жаром учествовали у разговору са писцем и показали љубав према књизи и читању.

Захваљујемо госпођи Љиљани Симић, уредници Вуковог читалишта на позиву и гостопримству и Издавачкој кући „Пчелица издаваштво“ на поклону! Пчелица издаваштво је поклонила два примерка књиге Птица на ветар за школску библиотеку.
Ученици су Дом Вукове задужбине посетили у пратњи библиотекарке Мирјане Шошкић и одељењских старешина 4/2 и 4/4, Будимке Димитријевић и Сузане Станковић.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Извор о књизи

Затворено за коментаре.