Финале 6. фестивала поезије београдских основаца „Мали победник“

Уобичајен

Финале 6. фестивала поезије београдски основаца „Мали победник“ одржано је у четвртак, 29. марта 2018. године у Центру за културу Раковица. Међу финалистима у старијој категорији били су и наши Лука Баровић 8/6 и Елена Глигоријевић 8/1 .

Лука Баровић је освојио прву награду за песму Изгубљени,
а Елена Глигоријевић трећу награду за песму 21. век.

Лука ће бити учесник највећег регионалног фестивала дечје поезије „Дјечије царство“, који ће крајем априла бити одржан у Бањалуци и желимо му много среће! Еленине и Лукине песме се налазе и у Зборнику Фестивала.
Честитамо и захваљујемо Елени и Луки што су од најмлађих школских дана промовисали нашу школу учествујући и освајајући награде на овом дивном Фестивалу! Хвала!
Данашњи програм у Центру за културу Раковица су улепшали: Плесна група „Флекс“, Пинкове звездице и песници гости фестивала Слободан Станишић, Тоде Николетић, Мирослав Кокошар, Душан Поп Ђурђев и гост из Бањалуке, Јово Чулић.

О Фестивалу

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић и Фестивал поезије београдских основаца „Мали победник“

НАГРАЂЕНЕ ПЕСМЕ

ИЗГУБЉЕНИ

Сад сам баш онакав
Каквог си ме желела
Озбиљан и зрео
Са фризуром шерифа
У вулгарној мајици
Што професоре нервира
Клатим се на часу
Стално жваћем жваке
Пушим иза школе
ко последња будала
Држим док ходам
Стиснуте шаке
Кад си поред мене
Називам те „мала“.

Сад си баш онаква
Какву сам те желео
С кикицом у коси
Откривеним пегама
И у белој сукњи
Што је лахор носи
Мирна си на часу
Једеш пеперминт
Учиш после школе
Ко последња будала
И када ме видиш
К мени трчиш спринт
Не смета ти никад
Што те зовем „мала“.

Сад смо баш онакви
Какви смо се хтели
Промењених улога
Промењеног стања
Тражимо се данима
Ал нас нигде нема
Перспектива наша је
Све тања и тања

Изгубљеној души
Ништа јасно није
у очају тражи
Плачне очи твоје
Хоћу да те додирнем
Не знам ко то жели
Шериф са почетка
Или биће моје

Лука Баровић 8/6

21. ВЕК

Живимо у свету пуном трендова и стила,
али нико не може да има свој.
Одбачен си уколико немаш исте ствари
као они што нам одређују крој.

Данас свако мора бити исти,
баш све је „најк“, све је штиклирано.
Ако си у друштву, мораш као они,
да је све на теби скупо и фирмирано.

Иста коса, иста шминка и вулгаран језик,
дуги нокти, ал` вештачки, свуда тетоваже.
Надоградња трепавица, офарбани прамен,
сви су исти као амбалаже.

И све су то исте теме, о девојци и о дечку,
О љубави, а више бивших него година.
По целу ноћ лутају градом, не знају где ће
И ништа више не постоји, ни породица ни родбина.

Дај наргилу, дај цигару, дај да пијем
то је ин, нема везе што сам млад.
Плућа пуна разног дима, али какве везе има,
битно да ме људи готиве засад.

И нек буде после штете, све то раде за „блеју“.
За сваку наивну душу то је лек.
Искомплексирани људи, искомплексирана деца,
то је, знате, 21. век.

Елена Глигоријевић 8/1

Затворено за коментаре.