4. Фестивал „Пролећне риме, ноте и слике“

Уобичајен

За једну од награда на Фестивалу „Пролећне риме, ноте и слике“ конкурисали су ученици основних школа из Републике Србије, а било је и радова из Македоније и Италије.

У категорији кратке приче „Пријатељи су као звезде“ и „Најљубавнија прича“ Лука Баровић 7/6 је освојио 2. место за причу Наговештај (најљубавнија прича).

На литерарном конкурсу (поезија) старији узраст Лука је похваљен за песму Вртоглавица.  Честитамо, Лука!

Награђеним и похваљеним ученицима у  свим категоријама награде, дипломе и похвале биће уручене 24. маја 2017. године  у ОШ „Ћеле кула“ у Нишу на 4. Фестивалу „Пролећне риме, ноте и слике“. Фестивалски програм почиње у 13.30. Потребно је да дођете бар пола сата раније. Моле се сви, да, ако је могуће,  путем и-мејла fest1prolecnerime@outlook.com потврде свој долазак на Фестивал. Назначите име детета, школу, место и са ким долази.

Важна напомена: Организатор добитницима неће накнадно слати поштом награде, дипломе и похвале, јер циљ организације овакве смотре јесте окупљање и дружење што већег броја деце и наставника. Ученици који не буду у могућности да дођу на доделу диплома и похвала, могу их касније подићи у ОШ „Ћеле кула“, уз претходну најаву и договор.

Наговештај

Назирем сребрени месец кроз крошњу храста. Кобајаги смо се сакрили од кише под празним јесењим гранама, претварајући се да смо у филму.
Лишће шушка под ногама док ми прилазиш. Не могу да ти видим лице од мрака и влажне косе, али знам да се смешиш. Киша ми се слива низ врат. Осећам мирис твог парфема и већ замишљам како ме додирујеш уснама. Стојиш наспрам мене. Смејемо се лудо, као стари познаници који су се ове јесење ноћи баш под овим храстом онако случајно срели. Наслонила си се на мене. Руке су превише слабе да би те прихватиле. Шапућеш ми нешто. Чујем „Волим те“. Отварам уста али из њих излази само мој дах. „Волиш ли ме?“ Немоћно климам главом да бих одговорио на твоје питање. Одлазиш остављајући за собом само влажно лишће и две ноге које нису у стању да појуре и да те стигну…
Назирем сребрни месец кроз крошњу храста и облаке што за птицама плове на југ. Кобајаги сам те на тренутак имао под овом звезданом куполом, претварајући се да сам на филму.

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Извор: Табла

 

Затворено за коментаре.