Финале Петог фестивала поезије београдских основних школа

Уобичајен

Финале Петог фестивала поезије београдских основаца „Мали победник“ одржано је у четвртак, 30. марта 2017. године у Центру за културу и образовање Раковица.
У категорији старијих финалиста додељене су три прве, три друге и три треће награде, а у категорији млађих финалиста једна прва, две друге и три треће награде.
Прво место освојио је Лука Баровић 7/6 (песма У жаргону), а треће место Елена Глигоријевић 7/1 (песма Добро је у животу).
У финалу је учествовала и Ема Стојковић 3/5 (песма Пчела) као представник млађе категорије, а своје песме које су одабране за Зборник Фестивала су рецитовали и Теса Илић 3/5 и Јован Комарчевић 3/5. Теса Илић је добила награду као најбољи интерпретатор своје песме!
Песме наших финалиста, као и песме Тесе Илић и Јована Комарчевића су објављене у Зборнику Фестивала.
Лука Баровић и Елена Глигоријевић ће учествовати на Међународном фестивалу „Дјечије царство“ у Бањалуци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Фотографије: Тања Баровић, ђачки родитељ и Нина Радић, учитељица 3/5

У жаргону – Лука Баровић 7/6

Истина је,
Не знам да користим стикере и чудне скраћенице
И немам филтере за селфи и камеру,
Ал’ имам песму у срцу,
И чистоту у души
И имам сасвим добру намеру.
Ја читам књиге од папира
Материјала непознатог твојој врсти
Бест Френдова, прелепих и предобрих…
Где свако сваког у брата крсти.
Где се живот живи на тастатури,
А емоције на четри знака се свеле,
Па се прстом у џаку деле…
Где се лајкови множе због броја само,
Колико их добијемо – толико их и дамо!

Нажалост ти си једна од њих
Иако си могла да будеш боља
Одлучила си да будеш типичан пример
„ празна изнутра, прелепа споља“
Није лако изрећи ти љубав
Тешка си, на статусу ти пише…
Ал’ ипак ћу да пробам,
Овако у жаргону:
Ликушо, значи, волим те највише!

Добро је у животу – Елена Глигоријевић 7/1

Добро је кад у животу
имаш неког за кога се бориш.
Када некога пазиш и чуваш,
када некога мазиш и волиш.

Добро је кад у животу
неко те добро насмеје.
Када ти руку у руци
својом љубављу греје.

Добро је кад у животу
некоме шапућеш тајну,
са неким поделиш снове,
просањаш старе, проживиш нове.

Добро је кад у животу
неко због тебе и шта не зна уме.
Ко те ко сенка прати
и ко те увек разуме.

Пчела
Ема Стојковић 3/5

Једна мала пчела
На свет долетела
Набрала је меда
Да га мени преда.
„Ој, пчелице, пчелице,
Ти мала веселице!
Засадићу цвећа
Да порастеш већа!

Кад порастеш већа
Од мог свежег цвећа,
Идемо до школе,
Да нас деца воле!“

Песме које се налазе у Зборнику Фестивала

Моја тетка

Имате ли тетку?
Ја имам ретку!

Она се зове Гага,
И баш је блага.

Има сина.
Игора дадулина.

Има и брата,
А то је мој тата!

Јован Комарчевић 3/5

Дељење

Била једном гумица једна,
Нити гладна, нити жедна.

Стално је јела, пила
Док се није уморила.

Срете она оловку једну,
Час гладну, час жедну.

Упита гумицу оловка алава:
„Могу ли, гумице моја, бар два залогаја?“

Гумица јој није дала ни да лизне,
Па се тако оклизне.

Теса Илић 3/5

Дођи
Дођи да ти покажем где цвета цвеће,
где звезда излази, где птица слеће.
Дођи да доживиш праву ствар,
у мојој глави је хаос, тотални дар-мар.

Дођи, на памет ми пада милион глупости,
хиљаду ствари…
Дођи и све их сложи
у праву фиоку стави.

Јер једино ти то можеш,
само си ти онај прави.

Елена Глигоријевић 7/1

Хвала што ме волиш

Можда само милион пута
зажелим у дану да си крај мене.
На тебе не умем да будем љута,
моја си радост кад лоше ми крене.

И веруј, не могу да се не смешим
кад угледам тебе у својој близини.
Знам да понекад умем да грешим,
тада шта могу сем рећи: „Извини“.

Блесава, чудна, не знам да лажем…
Верујем, ниси видео такву.
Ал` зато и желим само да кажем:
„Хвала што волиш ме баш овакву!“

Елена Глигоријевић 7/1

Буђење

Ретка је то појава
Осећање узбуђења
Обузме те на секунду
А онда га опет нема

Нису сви то окусили
Пројури кроз тело
Брзо…

Онај ко га ухвати
Тај је право чудо
Дах му стане
Срце лупа
Као лудо
Када заправо схвати
Схвати сврху
Када схвати живот
У једном трку
И појури
Да га стигне

Не зна шта ће
Не зна где ће
Само трчи
Напред трчи…
Смрт га стићи неће
Јури за животом
За новим даном
Сунцем што сија…
Пољима пуним златног жита
И грозницом што прија

А онда
Кад се умири устрептала душа
Легне на траву и почне да слуша
Тишину живота
Удахне дубоко
Па издахне…
Као ветар кад уздрма лишће
Па се потом смири…
То је час када схвати
Није живот за све крив
Реткост је
То треба знати
Да препознаш да си жив.

Лука Баровић 7/6

Осмех

Осмех из срца је леп,
као да се душа копрца
Десни су чврсте а зуби бели
У знак неке чудне оданости
Сваки се део тела мрда
Звукови јачи, покрети смели
И срећа као мисао тврда
Што држи осмех да траје
И не падне
Јер смејати се жели

Из грла излазе речи
Спонтано онако без реда
Речи се гласно чују
И око кроз сузе гледа
Цео свет у секунди смеха
Сви се смеју
Свима је лепо
Грохоти одјекују
Смеју се и глуво и слепо

Тек у таквом призору
Без трачка туге
Спознаш да осмех је прави
Само кад њиме
насмејеш друге.

Лука Баровић 7/6

Затворено за коментаре.