7. Ноћ истраживача

Уобичајен

35466-noc-istrazivaca-580x0

Седма Ноћ истраживача заказана је за 30. септембар, од 17 до 22 часа. Под слоганом “Истражи, прикажи, знање потражи” у Србији ће учествовати 11 градова, а савременим миграцијама бавиће се и престоница!

У Београду на Калемегдану, на Савском шеталишту, код фонтане “Борба”, Музеју Вука и Доситеја, Француском институту и Baranoya Caffe Baru истраживачи ће на отвореном представити себе и своје идеје у новим, атрактивним и интерактивним програмима који су прилагођени свим узрастима и не захтевају предзнање.

На централној локацији, Савском шеталишту на Калемегдану, из најразличитијих истраживачких углова сви посетиоци ће имати прилику да сагледају феномен миграција.

У сарадњи са археолозима Народног музеја, захваљујући знању из ове области, сви заинтересовани ће добити прилику да се опробају у улози истраживача и пустолова какав је Индијана Џонс и открију добро чуване археолошке тајне.

Истраживачи из Етнографског института САНУ спремили су кофер пун знања и одговора на питања… који су све то разлози због којих се људи селе? Ко су гастарбајтери и где све они живе? Зашто смо сви ми по мало (или мало више) мигранти? На сва питања о свемирским дестинацијама, одговоре имају астрономи а најзанимљивија су како се врше истраживања у астрономији и из првог лица како изгледа радни дан једног астронаута?

О птицама које мигрирају сваког пролећа и оним што летују у нашим просторима, своја знања свим посетиоцима манифестације пренеће истраживачи Друштва за заштиту птица Србије. Све тајне воде, као извора живота, и томе како путује, зашто из неких облака пада киша а неких снег и шта се деси када се облаци сударе, откриће учесници из Истраживачке станице Петница и Центра за промоцију науке.

Како то миграције могу утицати на културу једног народа? Који су све народи оставили траг у нашој изворној музици? Како се препознаје заоставштина других култура у народним песмама, играма и ношњи? На ова питања одговарају истраживачи из Факултета музичке уметности.

У Музеју Вука и Доситеја, истраживачи из Народног музеја, на примеру ће показати шта значи када кажемо да је језик “жива ствар”. Уз помоћ речи које више не постоје у нашем језику (попут ајгир, алав, аламуња, швестер, швиндлер, швићка) сви заинтересовани сазнаће како се српски језик мењао кроз векове, које су изворне српске речи и шта представљају миграције језика.

Сви они који воле друштвене игре, попут “Човече не љути се”, позвани су да крену у едукативну шетњу античким путевима римских војника кроз Србију и наоружају се знањем за понети, а све то у оквиру програма “Надмудривање са научником”.

У Baranoya Caffe Baru (Николе Спасића број 3) организатори Ноћ истраживача позивају све оне који воле квизове, да се опробају у такмичењу против екипе научника. Поред добре забаве све посетиоце који покажу знање очекују и поклони!

Четири ћошка, ЕУ, Ево, Вики и Локални, попут четири стране света, симболично ће означити необуздане миграције идеја, знања и европских вредности у свим правцима и смеровима.

Кроз ЕУ ћошак, у Француском институту и на Савском шеталишту, сви заинтересовани добиће прилику да прате научне и личне приче истраживача и сазнају како је могуће уз помоћ Европске уније испунити научне снове. Истраживање различитих научних феномена – и у ЕУ и у Србији, уз помоћ различитих стипендија и европских пројеката, представиће наши успешни и млади истраживачи.

Ево ћошак, смештен код фонтане „Борба“ на Калемегдану, кроз игру, разговоре и квиз упознаће посетиоце Ноћи истраживача са теоријом еволуције као и зашто су миграције важне за неку врсту.

Локални ћошак, такође код Борбе на Калемегдану, води до истраживача различитих узраста и њихових различитих путања које инспиришу генерације младих, осветљавају локалне проблеме и подсећају на важност науке у свакодневном животу.

Како постати члан велике заједнице која свакодневно доприноси креирању слободног знања и сакупљању поузданих извора информација који су доступна целом свету, јесте питање на које ће одговор добити сви они који посете Вики ћошак, смештен у Музеју Вука и Доситеја.

11. Европска Ноћи истраживача, одржаће се у више од 250 градова а ова манифестације има за циљ да пре свега младима, приближи посао истраживача и укаже на све начине на које храбри научници мењају свет на боље. У прошлогодишњој, јубиларној, десетој Ноћи истраживача учествовао је 1,1 милион грађана заједно са 18.000 истраживача у 280 градова Европе и света.

Координатор ReFocuS пројеката Ноћи истраживача у Србији је Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ са партнерима: Природно математичким факултетом из Ниша, Центром за промоцију науке и Заводом за заштиту споменика културе из Крагујевца.

Ноћ истраживача финансирана је из програма „HORIZON 2020“ који представља највећи програм Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма Марија Склодовска Кири.

Извор:

Дневно.рс

Затворено за коментаре.