Лука Баровић 6/2 – друго место на Четвртом фестивалу поезије београдских основаца „Мали победник“

Уобичајен

Финале Четвртог фестивала поезије београдских основаца Мали победник одржано је у петак, 25. марта 2016. године у Центру за културу Раковица. Ове године је на конкурс стигло преко 850 радова из 42 београдске основне школе.

Лука Баровић 6/2 освојио је друго место у старијој категорији (песма Самац) и  учествоваће на Међународном фестивалу „Дјечије царство“ у Бањалуци. Фестивал се одржава по десети, јубиларни пут у априлу ове године.

Песме наших финалиста објављене су и у Зборнику Фестивала.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Самац

Свако ко противуречи
да је самоћа добра,
може само сам да седне,
и да проба.
Да проба самоћу.
Да проба осећај празнине,
И испуњености, у исто време.
Да схвати да живот сам по себи
Отвара нове,
слободне теме,
За размишљање,
У самоћи.
И да је сама самоћа једна
Тема за дискутовање,
у самоћи.

Самоћа уме да боли.
Уме да пече,
иако те грчевито воли,
и тражи
у најудаљенијим ћошковима
тишине…
Она се са другима не дели.
Дели се љубав и срећа.
Твоју самоћу нико не жели…
А тиме је она „већа“

Самоћа те прати
где год да кренеш.
Крије се од других,
да би се могла
Самоћом звати.
Она је једна река без дна,
у коју сипаш и точиш
Бесконачне количине својих мисли,
мисли о љубави … и срећи…

Зато, осами се,
храбро,
Болно ће бити знам,
Ал истина је, самче,
Да у самоћи,
Заправо и ниси сам.

 

Свемир

У ведрој ноћи под тамном куполом
Сваки се покрет прегласно чује
И под утицајем неке чудне моћи
Осећам како сазвежђа брује

Планете плешу у даљини
Комете почињу лет
Сањам звезде у својој близини
И њихов звездани свет

Срце се врти заједно са њима
За сан о нама их молим
Котрљам се срећно у овој ноћи
Јер знам да те лудо волим

 

Мени је мене жао

Ово већ постаје превише тужно
Ја бих за тебе и живот дао
А ти за мене ни пола нокта
Мени је мене жао

Ометаш моја љубавна чула
А већ сам болно и ниско пао
Не знам како да попнем се горе
Мени је мене жао

Оваква љубав зове се „слепа“
Јер ја бих и жмурећи знао
Да те пронађем кад одеш далеко
Мени је мене жао

Можда ћу умрети од тог бола
Већ сам ти пола свог срца дао
А не можеш живети са срца пола
Мени је мене жао

Ово већ постаје очајно
Ја бих за тебе и живот дао
А можда бих дао и два живота
Само да ми не буде жао

 

Вртоглавица

Замисли само кад не би било
Овако као што јесте
Кад би почетак био на крају
А крај на самом почетку цесте

Замисли само да бука је тиха
И срећа тужна балада
Да лењост је главни извор пара
А сиромаштво извор рада

Да је срце у глави, мозак у грудима
И љубав у прсту на левој руци
Небо близу, а земља далеко
Да човек ужива у својој муци

Да ја плетем шећерне нити
Што љубавне снове боје
Да једном мишљу замислим срећу
И испуним све жеље твоје

Да ти ниси далеко ко звезде
А ја да нисам заљубљен лудо
И волиш ме из дубине душе
Било би за промену дивно чудо

Али у мом животу прилике су такве
Није свака љубав срећног завршетка
Зато бих хтео да завртим причу
Од нашег растанка, до нашег почетка…

Затворено за коментаре.