Древна предања и легенде: како се родио Свети Сава

Уобичајен

amn247-mileseva

Култ Светога Саве у старој српској држави био је врло велики, а у народу се испредају бројне легенде о његовом животу…

За време зидања Студенице допадне се цар Немањи нека врло лепа девојка из околине и он зажели да је добије. Кад то сазнаду калуђери, који су се однекуда такође били ту док се манастир зидао, реше да га сачувају од греха. Одмах наруче да дође царица, кажу јој зашто су је позвали и у вече је подметну цару уместо оне девојке.
Цар мислећи да је то она девојка проведе с њом до зоре. У зору му она потражи златан прстен с прста, да би га се имала по чему сећати, и он јој га даде. За три године градећи манастир Немања никако није ишао кући, нити је виђао царице. А она девет месеци после оне ноћи роди мушко дете.
Кад чује Немања, да је царица родила, поручи јој да га не чека, јер ће је, ако је затече код куће, за неверство погубити. Али га она није послушала, него кад дође цар кући она му показа прстен и исприча све, како се била договорила. Мушко дете, које се Немањи тад нашло, био је Свети Сава.
Легенда о рођењу Светог Саве део је збирке „Педесет легенди о Светом Сави – избор“, са предговором Владимира Ћоровића.
Једна од најважнијих личности у српској историји, светац и заштитник школа, свети Сава, прославља се 27. јануара и слави га и поштује цео српски народ…
Растко Немањић је рођен око 1175. године као трећи син српског великог жупана Стефана Немање и његове супруге Ане. Савини биографи у наводе да су супружници Растка добили после дугог прекида у рађању и да им је због тога најмлађи син био нарочито драг.
Када је напунио 15 година, Растку је Стефан Немања поверио на управу хумску област (Хум или Захумље). Међутим, како је цео живот жудео са миром и молитвом, решио је остави престо и одлази на Свету гору. Растко је отишао тамо већ писмен и упознат са делима ранохришћанске, византијске и старословенске књижевности.
Са само седамнаест година, Растко је отишао на Свету гору, један од најзначајнијих центара источноправославног монаштва, са намером да се замонаши.
У Ватопеду, који је био Савин дом наредних седам година, Сава се искрено посветио монашком животу. Ту је он имао прилике да се ближе упозна са различитим делима грчке богословске и црквеноправне књижевности. Рани боравак на Светој гори имао је значајног утицаја у формирању Савине личности. Ту се формирала његова религиозност и његово схватање хришћанства и ту је пронашао узоре на основу којих ће организовати манастирски и црквени живот у Србији.
Света гора је током читавог Савиног живота остала његов други дом…
У међувремену, у Србији је дошло до смене на престолу. Стефан Немања се око 1196. повукао са власти коју је препустио свом средњем сину Стефану Немањићу. Немањина одлука била је мотивисана како политичким тако и верским разлозима. После годину и по дана проведених у Студеници ( Симеон је одлучио да се придружи свом најмлађем сину на Светој гори.
После извесног времена боравка у Ватопеду код Симеона и Саве се јавила идеја за оснивањем српског манастира на Светој гори.
Симеон је у Хиландару умро 1199. године. Сава је уз њега био до последњег часа и дирљиво је описао те тренутке.
До 1200. године Сава је постао веома важна личност на Светој гори. Иако је већ уживао огроман духовни ауторитет, и даље је био само калуђер, те га је средином 1200. године епископ Јариса рукоположио за ђакона, а потом и свештеника.
Осим оснивања манастира, Сава је српском народу остао упамћен и као први архиепископ.
Преминуо 14. јануара 1236. године и био сахрањен у тадашњој бугарској престоници Трнову.
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их Синан-паша није одатле отео, однео у Београд и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После ослобођења од Турака на Врачару је подигнут храм посвећен Светом Сави, у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.
Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“ на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар. По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.
Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара. Празник Светог Саве, Савиндан, обележава се као школска слава у свим школама у Србији и Републици Српској. Такође се обележава и спаљивање моштију Светог Саве.

Извор: Историјска библиотека

Затворено за коментаре.